OTKRILI SMO TAJNO MESTO AZILANATA U BEOGRADU: Evo šta nam se tamo desilo! (FOTO) (VIDEO)

Kulturni su i ne zadirkuju nikoga, ali malo su skeptični prema strancima. Njihovi pogledi puni su sumnje i straha zbog stvari koje su prošli, pa im stoga nije bilo prijatno kada smo ušli sa kamerom

Najezda azilanata iz istočnih zemalja svakim danom je sve veća. Prema nekim podacima, trenutno na srpsko-bugarskoj granici "čeka" 40.000 izbeglica iz Sirije, koje u kolonama dolaze i nastanjuju sve veće gradove po Srbiji...

Preporučujemo

Državu njihov boravak košta 15.000 evra dnevno, a ekipa Telegrafa pokušala je da istraži gde i kako žive azilanti u prestonici.

ALARMANTNO: 40.000 AZILANATA na granici čeka da uđe u Srbiju! Među njima se kriju DŽIHADISTI koji spremaju napad na Srbe?

Sigurno ste imali prilike da prođete pored Železničke stanice ili Savamale ovih dana i da primetite brojne azilante...

Čini se da se snalaze kako znaju... Neki dane provode u parku, čekajući zgodnu priliku za odlazak u zemlje Evropske unije, dok drugi žive kao turisti, iznajmljuju hostele i ručaju po restoranima.

Šokiraćete se kada čujete koliko je ove AZILANTE koštala VOŽNJA taksijem u Srbiji!

Mi smo pronašli jedan pakistanski restoran u Karađorđevoj ulici u Beogradu gde smo čuli da se azilanti okupljaju.

Očekivali smo mnogo skromniju unutrašnjost... Restoran je spolja izgledao kao ruševina, i osim velikog natpisa na ulazu, ništa nije odavalo utisak da bi tu moglo biti njihovo skrovište.

Unutra je sve "gala", što bi se reklo. Veliki restoran, moderan enterijer, a cene pristupačne.

Saznajemo da se unutra sprema samo tzv. "hilal hrana", specijalizovana za mušterije koje ovde dolaze.

Obično se sprema piletina sa pirinčem, svinjetina se uopšte ne jede, baš kao ni gibanice ni masna hrana.

Obrok ih u ovom restoranu košta oko 300 dinara, gazirana pića između 100-150 dinara, mada ih retko i piju. Uglavnom kafu i vodu.

Restoran je specijalizovan za istočnjačku kuhinju, jer muž gazdarice Ane živi u Pakistanu... Imaju dva kuvara iz Tunisa koji održavaju imidž restorana i zaduženi su za najbolju uslugu gostima. 

Hteli smo da uđemo malo i u kuhinju da vidimo kako se priprema hrana, ali radnici nisu bili baš zainteresovani, pa nam je ostalo samo da slušamo zveckanje tanjira i mešavinu tajlandske i kineske kuhinje.

Uz to se čula i istočnjačka muzika... Gazdarica Ana je pomogla da se osećamo prijatnije. Ponudila nas je kafom, zapalila cigaretu i počela da priča o tome kako je došla na ideju da otvori pakistanski restoran i šta misli o azilantima kao najčešćim gostima.

- Meni ne smeta ko tu sedi, da li su azilanti ili naši, meni je svejedno... Bitno je da oni jedu, da restoran ima posla, i naravno da mi plate! Ostalo me ne zanima - otresita je Ana i dodaje da sa njima nikada nije imala problema, kao i da ih hvale i okolne pekare.

Još uvek traje Ramazanski post, pa kada smo ušli u restoran retko ko da je ručao. Tokom dana se uzdržavaju od hrane, da bi se predveče posebnom molitvom pripremili za obed.

Prema rečima ljudi koji ih uslužuju, vrlo su pošteni, sve plaćaju, ponekad čak i časte!

Kulturni su i ne zadirkuju nikoga, ali malo su skeptični prema strancima. Njihovi pogledi puni su sumnje i straha zbog stvari koje su prošli, pa im stoga nije bilo prijatno kada smo ušli sa kamerom.

Odmah su se požalili gazdarici...

Obližnje pekare takođe su, saznajemo u letu, prepune azilanata, koje su sada počele da spremaju hranu samo za njih.

Uslužuju ih uglavnom mlade devojke, imaju puno posla, ali ne žale se.

Porcija hrane košta ih oko 500 dinara, a devojke kažu da do sada nisu imale problema sa njima. Čak su ih i častili!

Kada smo izašli iz restorana, ispratili su nas pogledi azilanata kako u restoranu, tako i ispred.

A nama je i dalje odzvanjala u ušima istočnjačka muzika...

(I. Lazić)