OVI SRBI SU U ŽIVOTNOJ OPASNOSTI: A mnogi od njih ni sami to ne znaju!
Radnici na otvorenom skoro nikad ne koriste kreme koje bi im zaštitile kožu. Poslodavac nema obavezu da obezbeđuje kremu
Milja P. (45), koja radi kao prodavačica sladoleda na Slaviji, svaki dan stoji u majici na bratele, zbog čega joj je koža potamnela od sunca, a ruke su joj posute sitnim pegama ili mladežima. Kako kaže, ni u vreme najjačeg sunca se ne sklanja sa svog "radnog mesta", kao i da nikada ne koristi bilo kakve kreme za zaštitu, a mali suncobran joj i nije neka zaštita.
Isto tako, dva radnika Parking servisa, nasmejali su se pitanju da li koriste neku kremu za zaštitu, a iako je juče bio najtopliji dan ovog leta, oni su bili u standardnoj uniformi (dugi rukavi i duge nogavice). Njihovo radno mesto se nalazi na sunčanoj strani ulice, a nemaju ni suncobrane koji bi ih bar malo zaštitili, piše Politika.
Radnici u Vojvode Stepe oko 14 sati, kada je bilo najtoplije, nisu ni pomislili da obustave svoj rad, a niti imaju vremena da pomisle na mlečne kreme, pogotovo kada se uzme u obzir da su im ruke uprljane tek izlivenim asfaltom. Kada završe posao, pobegnu na kratko u hlad, pa se zatim ponovo vrate na sunce.
Ono što je takođe velika greška je što niko od radnika čiji je posao vezan za leto i ulicu, ni ne pomišlja da ode na kontrolu kod dermatologa, specijalistu za bolesti kože i proveri koliko je sunce oštetilo njihovu kožu, pa čak i ugrozilo život.
- Nažalost, obično prođe i po deset godina dok jedan takav radnik prvi put dođe u ordinaciju dermatologa. Kada dođu i požale se na neku promenu na licu, rukama ili leđima, ponekad mogu da konstatujem da je već reč o uznapredovalom tumoru. Oni najveću grešku prave jer kod dermatologa ne dođu zbog neke flekice koju su primetili na koži, već kad je promena odmakla - objasnila je dr Danica Tiodorović Živković sa Klinike za kožne i polne bolesti i docent na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Ona ističe da u Srbiji jgodinama već raste broj obolelih od melanoma i drugih vrsta raka kože. Zvanične brojke su da u Srbiji godišnje bude 650 novoobolelih pacijenata s rakom kože, ali ona smatra da one nisu prave i da je taj broj daleko veći.
- Melanom je jedan od najagresivnijih tumora kod čoveka. Međutim, sve je veći broj i bazocelularnih karcinoma kod osoba koje profesija primorava da na suncu budu i kada ono najjače prži.
Da bi izbegli nastanak raka kože, radnici koji zbog prirode posla boave duže vreme na suncu, po rečima ove lekarke, treba da koriste kreme za zaštitu od UVA i UVB sunčevih zraka, sa visokim zaštitnim faktorom od 50, kupljene u apotekama, jer moraju biti pouzdane i kvalitetne.
- Iz ličnog iskustva znam da radnici na otvorenom skoro nikad ne koriste kreme koje bi im zaštitile kožu. Koliko znam, poslodavac nema obavezu da obezbeđuje kremu, ali zato radnici treba da nose zaštitnu odeću, tj. da se fizički zaštite od sunca - poručila je doktorka.
Inače, rak kože, posebno u ranim fazama ne daje nikakve simptome koje bi osobu upozorile (ne bole, ne svrbe, ne krvare). Ipak, to je jedini rak koji se vidi, pogotovo u vreme savremenih dijagnostičkih uređaja.
- Pregled dermoskopijom je najvažniji: omogućava da postavimo dijagnozu najranijeg tumora kože, koju ne bismo mogli da postavimo samo na osnovu pregleda golim okom. Promena na koži može izgledati bezazleno, naivno, kao neka flekica, a da se ispostavi da je reč o tumoru. Nikome ne mogu da kažem da na pregled kože treba da dođe kada uoči promenu na koži, na primer, veliku kao nokat ili okrugli dinar. Postoje i melanomi veliki svega nekoliko milimetara - poručila je dr Danica Tiodorović Živković za kraj.
(Telegraf.rs / Politika)