LAKI JE MALO NERVOZAN: Dušan Kovačević kod kuće "Maratonaca" čitao replike iz svojih legendarnih filmova! (FOTO)

Sa Kovačevićem se uz muziku i replike njegovih legendarnih filmova družilo više od stotinu ljudi. Atmosfera ležerna, a komunikacija dvosmerna i publika ne okleva da prokomentariše ono što Kovačević izgovori

Letnji književni ciklus "Večeri na Kosančiću" otvorio je večeras pisac i akademik, Dušan Kovačević.

Preporučujemo

Ove književne večeri održavaju se od 2012. na mestu Narodne biblioteke koja je do temelja srušena u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Kada je, između ostalog, uništena i kompletna srednjovekovna pisana građa.

DUŠAN KOVAČEVIĆ OTKRIO VELIKU TAJNU PATRIJARHA PAVLA: A koja je uloga Bate Stojkovića u ovoj priči?

Sa Kovačevićem se uz muziku i replike njegovih legendarnih filmova družilo više od stotinu ljudi. Atmosfera ležerna, a komunikacija dvosmerna i publika ne okleva da prokomentariše ono što Kovačević izgovori.

- Skup na ovom mestu liči mi na jednu dozu otpora i protesta, a malo i na parastos. Kažem malo u šali, a uglavnom ozbiljno da su očevi pilota koji su bombardovali Beograd 1941. ostavili su mape sinovima za bombardovanje '99. Oni su gađali takozvanim pametnim bombama, a prethodni gravitacionim - kazao je Kovačević.

On je istakao da su Nemci tih prvih dana aprila bombardovali sve što su želeli pa da je teorija o tome da su gađali napamet, sasvim netačna.

- Da je bilo slučajno, ne bi prvo gađali baš dvor. Biblioteka je pogođena toliko snažno i precizno da je do temelja uništeno sve – ne samo knjige već kompletna istorija i ono što čini identitet jednog naroda. Mi smo izgubili ličnu kartu. Nikad mi se nije sviđala ideja o proslavi moderne Srbije od 200 godina jer uskraćujemo sebi vekove postojanja. To je lakše jer za to imamo dokumente, a za ostalo nam su odnele šestoaprilske bombe - smatra Kovačević.

Reditelj kaže da ga za ovaj period vezuje važan deo njegovog stvaralaštva. Pišući scenario za "Ko to tamo peva", kaže, pročitao je sve što je bilo dostupno o nesrećnim putnicima autobusa koji je iz provincije krenuo u prestonicu, kada ga je bomba kod Autokomade zauvek zaustavila. Ta najtragičnija stvar je istinita, a sve ostalo u ovoj priči je izmišljeno, prokomentarisao je Kovačević.

- To je u "Politici" bilo objavljeno pod kategorijom "zanimljivost". Pomislio sam, koja je to nesreća i baksuzluk tih ljudi koji su se u provinciji skupili da vide prestonicu, neznajući šta se dešava tog jutra. Kada je do tada nisu videli, nisu morali ni baš tada... Drugi put sam se sa tom pričom sreo kada nismo uspeli da snimimo kraj filma jer je maja meseca Tito umro i nismo mogli da snimimo scenu sa životinjama koje skaču oko autobusa kao predstavu apokalipse. Underground je nadoknadio taj žal koji počinje istinitom scenom kada bombe padaju u zoološki vrt. To je istinit događaj, a od svih tadašnjih životinja koje su se razbežale po Beogradu, danas je živ samo aligator.

Govoreći o svom odnosu prema knjizi i čitanju, Dušan Kovačević istakao je da on sve a priori veruje Andriću.

- Dođe veliko zlo, rat... on prođe i onda se pišu knjige, svedočanstva ovih događaja uglavnom sa željom da se rat ne ponovi. Rat se ipak dogodi i mi se pozivamo vekovima na te antiratne knjige. Tako ustanovljavamo da te knjige čitaju samo oni koji su protiv rata. Oni koji vode ratove, oni ih i vole. U svetu je isto. Ja se bojim da ovi koji danas vode i odlučuju o našoj sudbini da ne čitaju ništa, a nisam siguran da su pismeni. Da su čitali makar nešto o Drugom svetskom ratu, ne bi bilo rata u Ukrajini. Nešto bi im kazalo da to nema nikakvog smisla. Čini mi se da ubranjem civilizacije i agresivnošću da samo dobri ljudi čitaju, zli sigurno ne čitaju - kaže Kovačević.

(Telegraf.rs)