AMERIKA REHABILITOVALA DRAŽU JOŠ 1987? Čudo jedno šta sve može da se iščeprka na internetu! (FOTO)

29. jula 1987. godine četiri su američka senatora podnela zahtev da kongres donese zajedničku rezoluciju oba doma kojom će se dozvoliti podizanje spomenika generalu Dragoljubu Mihailoviću u samom Vašingtonu. Među tim senatorima bio je i danas svemoćni Džon Mekejn. Ali, zbog protivljenja jugoslovenske vlade ovo nije prošlo

Republika Srbija, tačnije njen sud, rehabilitovao je generala Dragoljuba Mihailovića; sud nije rekao da li je on kriv ili nevin za ono što mu se posle Drugog svetskog rata stavljalo na teret, već samo da mu nije dozvoljeno da ima fer suđenje te da se stoga ima od sada smatrati neosuđivanim.

Preporučujemo

Ali, ovo nije ništa novo, mediji i kod nas i u regionu nedeljama već bruje o tome. Međutim, čeprkajući po internetu, iskopali smo nešto krajnje nesvakidašnje: Amerikanci su još 1987. pripremili teren za ovo što je srpski sud uradio 2015. godine.

Naime, 29. jula te godine, tokom 100. saziva Kongresa SAD, republikanski senator iz Južne Karoline Strom Tarmond podneo je predlog zajedničke rezolucije Senata broj 182, i on se vodi kao njen sponzor. Rezolucija je međutim imala tri kosponzora, i to su bili senatori Denis DeKonćini (demokrata), Džon Danfort (republikanac) i dobro nam znani Džon Mekejn, danas siva eminencija republikanske većine, koji je nedavno toplo primio predsednika vlade Aleksandra Vučića i prošetao ga po kongresnom zdanju.

U ovoj rezoluciji predlaže se da Kongres ovlasti "Nacionalni komitet američkih avijatičara spasenih od strane generala Mihailovića" da podigne spomenik generalu Dragoljubu Mihailoviću u Vašingtonu ili njegovoj neposrednoj okolini, kao priznanje za ulogu koju je igrao u spasavanju života više od pet stotina američkih pilota u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

Radi se o istoj organizaciji koja je 1999. godine poslala otvoreno pismo američkim trupama koje su bombardovale Srbiju, a o kojem smo nedavno pisali.

Rezolucija je takođe trebalo da uputi sekretara unutrašnjih poslova da izabere, uz odobrenje Nacionalne komisije lepih umetnosti i Nacionalne komisije za kapitalno planiranje, prikladnu javnu površinu za ovakav memorijalni centar, koji bi svi zajedno takođe bili odgovorni za izgled i sve ostale planove sa tim u vezi.

Ovim aktom je bilo predviđeno i da ni vlada SAD ni distrikt Kolumbija ne snose nikakve troškove te da se sa gradnjom otpočne tek onda kada se utvrdi da ima dovoljno finansija za njen završetak.

Održavanje i briga o spomeniku je trebalo da bude odgovornost gorepomenutog Nacionalnog komiteta američkih avijatičara, a senator Tarmond je tom prilikom održao emotivni govor u kome je ukazao na to da je general Mihailović nastavio da spasava savezničke pilote čak i nakon što su ga ti isti saveznici napustili, te da ga je predsednik Hari Truman posmrtno odlikovao ordenom Legije za zasluge.

Zajednička rezolucija ipak nije tada izglasana, usled protivljenja vlade SFRJ, što samo govori koliko je naša zemlja tada bila moćna i snažna, kada je mogla da spreči da se izglasa jedna benigna stvar u američkom kongresu (i koliko je zapravo bilo nužno razbiti jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti).

- Jednostavno ne mogu da verujem da spomenik generalu Mihailoviću, sagrađen privatnim novcem na američkog tlu, može biti shvaćen kao uvreda jugoslovenskoj vladi. Predugo smo ovo odlagali i tražim ekspeditivnu akcija oba doma kongresa - rekao je tada demokratski senator Denis DeKonćini.

Neko, verovatno neko iz Bele kuće ili blizak administraciji u samom kongresu, nije hteo da dozvoli da ovo dođe na glasanje.

21. decembra te godine predstavnik 12. kongresnog distrikta savezne države Ilinois, kongresmen Filip Krejn, podneo je predlog zajedničke rezolucije Predstavničkog doma broj 433, tokom tog istog 100. saziva najvišeg zakonodavnog tela Sjedinjenih Američkih Država. Tekst ove rezolucije je bio identičan prethodnom, ali ni on nije prošao.

Inače, zajednička rezolucija (zvanična skraćenica za senat je "S.J.Res." dok je za Predstavnički dom "H.J.Res."), ako se odobri i u Senatu u Predstavničkom domu, i potpiše se od strane predsednika, postaje zakon.

(Telegraf.rs)