DA LI IH IMA 300 ILI 30.000? Šta mislite koliko azilanata zaista šeta Srbijom?

Odgovor na pitanje gde su smešteni oni azilanti koje na putu kroz Srbiju prebrojavaju krijumčari, a ne graničari, daje jedan sirijski internet portal, na kom se reklamira beogradski hostel u samom centru grada

Preko granice s Makedonijom, u maju je u Srbiju ušlo 5.000 azilanata, koliko ih je lani registrovano na nivou od šest meseci. Jedino što više uznemirava od toga je činjenica da se u našoj zemlji, alternativnim putevima, obrelo daleko više njih.

Preporučujemo

DRAMATIČNO: Milion izbeglica nadire ka Srbiji! Preti nam HUMANITARNA KATASTROFA

Dok je prošle godine azil od Srbije tražilo 16.000 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije, Sudana, Malija, srpski granični policajci poslednjih nedelja evidentiraju više od hiljadu tražilaca azila dnevno!

Ukoliko se u obzir uzmu i oni koji ilegalno prelaze granicu, a kada stignu u Srbiju ne traže azil, već privatni smeštaj, po selima i gradskim hostelima, dolazi se do vrtoglave cifre od više desetina hiljada azilanata koji tumaraju našom zemljom.

Primera radi, meštani Bogovađe, sela kod Lajkovca, u kom se nalazi jedan od cenatara za smeštaj azilanata, nedavno su se ponovo žalili na teror više stotina migranata, preteći čak i protestima ispred Narodne skupštine.

Njihov strah i nesigurnost izviru iz statistike da ovo mesto naseljava više azilanata (oko 500) nego njegovih matičnih stanovnika (kojih ima 460), što je slučaj koji se sreće širom Srbije, a posebno na njenom jugu.

Prema zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice, od 1. januara do 30. juna prošle godine ukupno 4.257 lica tražilo je azil u Srbiji, što je znatno više nego 2013. Među njima je bilo 3.768 muškaraca i 489 žena, ali se onda njihov broj do novembra popeo na 8.500!

Bili smo u LEGLU AZILANATA u centru BG: Evo šta smo tamo zatekli (FOTO) (VIDEO)

Većina njih došla je iz Sirije - 1.963, dok ih je iz drugih zemalja znatno manje. Tako je iz Avganistana 420 lica izrazilo nameru da traži azil, iz Eritreje 406, Somalije 350 i Pakistana 163.

Maloletnih tražilaca azila je bilo 541, i to 433 dečaka i 108 devojčica.

U istom periodu podneto je 74 zahteva za azil. Odsek za azil dodelio je tri zaštite - dve izbegličke i jednu subsidijarnu.

Od 2008. godine u centrima za azil ukupno je bilo smešteno 9.536 tražilaca, a u prvoj polovini prošle godine - 3.485.

U Komesarijatu za izbeglice kažu da se u centrima za azilante trenutno nalazi oko 300 njih.

- Ranije ih je bilo više, ali taj broj progresivno opada. U proseku se kod nas zadržavaju oko sedam dana, a trenutno i kraće jer se trude da što pre stignu do srpsko-mađarske granice. Srbija im je gotovo isključivo zemlja tranzita, što se može videti i po odnosu broja podnetih zahteva za azil i broja odobrenih međunarodnih zaštita (subsidijarna, azilna, izbeglička…)  - navode u ovoj državnoj organizaciji.

Odgovor na pitanje gde su smešteni oni azilanti koje na putu kroz Srbiju prebrojavaju krijumčari, a ne graničari, daje jedan sirijski internet portal, na kom se reklamira beogradski hostel u samom centru grada.

Do njega azilanti dolaze direktno, mimo bilo kakvih centara za njihov smeštaj koje im je obezbedila Vlada Srbije.

- Sa svog prozora svakodnevno viđam na desetine njih. U prolazu mi se često obrate, pitaju za neku ulicu ili mesto, a dešavalo mi se da me zamole da ih odvedem do privatnog smeštaja, za koji im je neko rekao da prima azilante - priča jedan naš sugrađanin.

BEOGRAD NA ARAPSKOM: Zbog azilanata ugostitelji izbacuju natpise na njihovom jeziku! (FOTO)

Prema važećim konvencijama i međunarodnoj praksi, Srbija ima obavezu da sva lica koja su izbegla sa ratom zahvaćenih područja Sirije i Iraka tretira kao izbeglice.

Na njihov status kod nas, okolnost da li su oni izrazili nameru da traže azil u Srbiji, odnosno, da li to stvarno žele, ili nameravaju da nastave put ka evropskim zemljama, nema nikakav uticaj, budući da su obe grupe jednako tretirane.

Istina je, takođe, i to da je za ogroman procenat migranata koji se pojave u Srbiji (oko 95 odsto njih) ona samo zemlja tranzita, ali to ne umanjuje značaj pitanja gde su oni i šta rade u našoj zemlji dok ne odu dalje ka mađarskoj granici, a potom i ka nemačkoj i švedskoj.

Prema rečima samih azilanata, oni znaju da će im ovde biti obezbeđeni osnovni životni uslovi, ali i to da procedure za dobijanje izbegličkog statusa dugo traju, te da su im male šanse da ga dobiju.

Iako Zakon o azilu propisuje da imaju pravo na besplatan smeštaj, ukoliko se nakon upućivanja u centre za azil ispostavi da tamo nema dovoljno mesta, tražioci azila se sami snalaze za boravište i plaćaju ga kod privatnika - ili provaljuju u tuđe kuće, kao što je slučaj sa vikendicima u Bogovađi i Vračevićima.

Preko granice uglavnom prelaze organizovano, a često i uz pomoć krijumčara.

Inače, kako piše na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije, organizovani smeštaj za tražioce azila podrazumeva ležaj sa posteljinom, upotrebu sanitarnog čvora, grejanje, korišćenje struje i vode, sredstava za održavanje lične higijene i higijene u objektu, kao i određene namenske prostorije u Centru.

Osnovni životni uslovi u Centru obuhvataju: hranu (po pravilu tri obroka dnevno), odeću (najnužniju novu ili očišćenu polovnu), u posebnim slučajevima moguća je novčana pomoć, kao i druge uslove u skladu sa posebnim propisima i načelima postupka azila.

VULIN: UNHCR će pomoći Srbiji u borbi sa problemom migranata! (FOTO)

Od prostorija koje im stoje na raspolaganju azilanti imaju: smeštajni deo (sobe za noćenje i boravak, hodnici, sanitarni čvorovi, čajne kuhinje, prostorije za pranje veša), zajedničke prostorije (dnevni boravak, trpezarija, kuhinja, igraonica za decu, sanitarni čvorovi, prostorija za razne aktivnosti), posebni deo (kotlarnica, skladišni prostor, vešernica) i dvorište i parking prostor.

Kapacitet Centra za azil u Banji Koviljači, nedaleko od Loznice je 100 lica, a od otvaranja centra 2008. godine do juna 2014. u njemu je boravio 2.341 tražilac azila.

Tokom 2010. i 2011. godine zabeležen je njihov povećan broj, zbog čega centar u Banji Koviljači više nije mogao da zadovolji potrebe. Tada je  odmaralište Crvenog krsta u Bogovađi pretvoreno u još jedan centar za azilante, u kom je bilo mesta za 160 njih, a od tad, do juna prošle godine u njemu je boravilo 5.147 tražilaca azila.

Centar za azil u Obrenovcu prima 180 lica, ali je trenutno van upotrebe zbog oštećenja koja su izazavana majskim poplavama.

Privremeni centar za azil u Tutinu, nekadašnja fabrika, prenamenjena je u privremeni centar za tražioce azila, smeštajnog kapacitet 80 lica u zimskom i 150 u letnjem periodu, dok tu funkciju u centru u Sjenici ima hotel Berlin, koji može da primi 150 lica.

Zbog povećanog broja azilanata u 2014. godini kapaciteti postojećih centara nisu bili dovoljni, pa je Vlada otvorila još jedan centar za privremeni smeštaj na opštini Palilula, u Krnjači, gde je bilo smešteno 100 lica.

Plan je da ovaj objekat bude u upotrebi dok se nekadašnji vojni kompleks "Mala Vrbica" u Mladenovcu ne osposobi kao centar za azil.

(Jovana Babić)