ORIĆEVI VOJNICI SU MI UBILI DVE ĆERKE I MUŽA: Potresna ispovest žene čija je kuća zavijena u crno!
- Ovde, na pragu, zatekla sam Gordanu. Najmlađe moje dete. Savijem se da je podignem, a ona mrtva - započinje svoju ispovest Slavka Matić iz okoline Bratunca kojoj su muslimani predvođeni Naserom Orićem pobili dve ćerke i muža
Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zlodela muslimana pod komandom Nasera Orića. Slavka Matić se priseća kobnog dana kada je muslimanska vojska pobila čitavu njenu porodicu.
- Ovde, na pragu, zatekla sam Gordanu. Najmlađe moje dete. Savijem se da je podignem, a ona mrtva. Spustim je i ne znam kuda da krenem. Dozivam muža... Drugu kćerku. Glasa niotkud. Vrata otvorena, vidi se krv. Idem tim putem. U kupatilu Snežana. Ćerko mila, vičem. Ali, džaba. Udaram glavom u dovratnik. Ali džaba. Posle sam videla Radivoja. Nepomičan pod jabukom. A, ta se jabuka, pod kojom je ubijen, osušila. Vidiš, zasadila sam drugu -priča Slavka kojoj je ubijen muž i dve ćerke.
ISPOVEST CVETKA RISTIĆA: Orićevi vojnici su mi oca živog spalili!
Nesrećna žena se priseća tog kobnog dana koji je njenu kuću zavio u crno.
- Bila sam u Bratuncu, poranila da pospremim školu - govori, a sve vreme stoji.
- Snežana se spremala na posao, kada su s brda udarile te nesreće i zlo napravile. Nisu samo moju kuću u večno crnilo zavile. Nema kuće u Bjelovcu da nije bilo žrtava - priča nesrećna žena šta se dogodilo tog 14. decembra.
Snežana Slavke Matić imala je 26 godina. Završila višu medicinsku školu, smer za laborante. Dobila je posao u banji Guber. Nije radila ni pola godine... Gordana je diplomirala u srednjoj građevinskoj. Nadala se stalnom zaposlenju. Radivoje je više od dve decenije radio u rudniku "Sase". U rudniku je i penzionisan, još pre početka sukoba u BiH.
KRVNIK: Naser Orić Srbinu nožem izvadio oči, pa ga zaklao! (VIDEO)
- Slavki sam pomagao da tela dece i muža pokupi po kući i dvorištu. I dostojno ih sahrani. Ja sam ih mrtve pokupio - kaže Krsto Rančić iz Bjelovca za "Večernje novosti".
- Ruka mu je stradala u rudniku, penzionisan je kao invalid rada. Tako nije ni mogao da bude vojni obveznik. Niko ga nije ni pozivao. Tako... Nikome nikada nismo ni zlo pomislili, a kamoli učinili. I, pitam se: zašto su mi pobili decu i muža? I, pitam se: zašto sam ja ostala? Zašto, da nikog više nemam. Ni života nemam. Jer, ovo što čovek živi, kao ja što živim, i nije život. To je da se vučeš kao prebijen. Želiš da umreš, a nazor ne možeš - priča očajna žena koja je izgubila čitavu porodicu.
Ona kaže da sada priča samo sa fotografijama.
BRUTALNI ZLOČINI NASERA ORIĆA: Golim rukama vadio oči srpskom civilu!
- Ne znam da li je teža noć ili je teže jutro. Pričam s fotografijama. Kako bi bilo da ste mi živi, mili moji. Kako bi bilo? I stalno mi je pred očima to što sam zatekla. Snežana je, jasno mi je, pogođena kad i Gordana, na vratima kuće. Pa se vukla do kupatila. Tu su je stigli i pucali joj u glavu. Zašto, pitam se.
- Zanimam se, pomalo, lakše mi je. A sve mi se čini da me ovi jaganjci više razumeju, nego... Da je sreće, da mi se po dvorištu igraju unuci - kaže Slavka.
Priča da je svedočila u Hagu u postupku protiv Orića. A, nedavno, i kao svedok odbrane na suđenju generalu Mladiću.
- Govorila sam i kao majka i kao čovek koji još ima malo nade da će neko, nekad odgovarati za moju mrtvu decu i muža. Nisam od onih koji kažu: sve je to, Slavka bez veze... Svedočenje, dokazivanje, bez veze. Ja još verujem, makar i posle mene, da će neko ovu našu nepravdu do neba, da ispravi. Zato sam išla da svedočim. Zato nemam strah da o svemu javno govorim. I, kažem vam, svedočiću dok sam živa. A, možda sam zbog toga i živa - priča nesrećna žena.
Svako ima pravo da svoje žrtve oplakuje. Ali nema pravo da ih preuveličava, a tuđe da unižava. Bol svake majke, bila ona Srpkinja, Bošnjakinja, Hrvatica, isti je. Ali ja se ne mirim i ne pristajem da bilo ko i bilo kakva rezolucija moju, u rođenoj kući ubijenu decu, skrnavi. I da kaže: to nije bio zločin - završava svoju ispovest Slavka Matić.
(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)