DANSKA ODLUČUJE: Izbori će pokazati da li ova zemlja ostaje u EU ili ne (VIDEO)

Blok levog centra u proseku vodi u odnosu na blok desnog centra sa 50,5 odsto naspram 49,5 odsto glasova, prema istraživanjima javnog mnenja

U Danskoj se 18. juna održavaju parlamentarni izbori na kojima se očekuje tesna borba između vladajućeg bloka levog centra na čijem je celu Socijaldemokratska stranka aktuelne premjerke Hele Toring-Šmit i opozicionih stranaka desnog centra predvođenih Liberalnom strankom.

Preporučujemo

U dosadašnjim anketama javnog mnjenja blok levog centra u proseku vodi u odnosu na blok desnog centra sa 50,5 naspram 49,5 odsto glasova.

Danska je poznata po politici konsenzusa odnosno širokog dogovora o tome kojim putem treba da ide zemlja, ali političari se ipak ne slažu o nekim pitanjima, poput dalje ekonomske politike, socijalnih davanja i načina da se obuzda imigracija.

Na ovim izborima jedna od tema biće i odnos prema EU budući da bi sve veća popularnost desničarske Danske narodne stranke (DF) stranke koja traži referendum o članstvu mogla prouzrokovati pukotine u konsenzusu o članstvu u Uniji koji inače postoji među političkom elitom.

Tome u prilog ide i činjenica da su Liberali nedavno izjavili da bi opozicioni blok desnog centra bi podržao napore Britanije da ponovo pregovara o uslovima ostanka u EU ukoliko bude izabran. Ovo je promena u politici Liberlne stranke koja je ranije govorila da bi pokušala da nađe zajednički stav o strategiji prema EU sa vladajućim stranakama.

Youtube/AFP news agency

Vladajuća Socijaldemokratska stranka, koja bi prema anketama ovog meseca mogla da dobije 25 odsto glasova, želi da poveća socijalna davanja za zdravstvo, brigu o deci i okolini za 5,7 milijardi dolara do 2020. godine.

Kada je reč o azilantima, smatra da onima koji su lično izloženi progonu u zemlji porekla treba da dati privremnu dozvolu boravka u Danskoj, prenosi Rojters.

Socijano-liberalna stranka, mlađi partnter u vladi, zastupa politiku desnog centra i jedina je stranka koja predlaže dodatno smanjenje pomoći za nezaposlene kao način da se ljudi podstaknu da rade. Njen cilj je da u zemlji koja ima 5,6 miliona stanovnika svakog trenutka bude zaposleno 3 miliona ljudi i smatra da treba podići starosnu granicu za odlazak u penziju sa današnjih 67 godina na 68 godina do 2015.

Socijal-liberali se takođe zalažu za prelazak na zelenu energiju i napuštanje energenata poput nafte, gasa i uglja, a žele da povećaju izdvanjanja za mentalno zdravlje, obrazovanje i borbu protiv siromaštva.

Liberalna stranka na čijem je čelu bivši premijer Lars Loke Rasmusen je glavna opoziciona stranka desnog centra, koja bi prema ovomesečnim anketama mogla da dobije 20 odsto glasova u odnosu na 26.7 odsto na prošlim izborima. Razlog za to je, po mišljenju analitičara, upravo pad poverenja u Rasmusena, navodi Rojters.

Liberali žele da postave gornju granicu za pojedince koji primaju socijalnu pomoć kako bi podstakli zapošljavanje, da ograniče potrošnju u javnom sektoru i postepeno ublaže poreska opterećenja.

Kada je reč o imigrantima oni smatraju da treba dati radne dozvole ljudima koji su već našli posao u Danskoj, a ljudima iz zemalja sa sličnom kulturom i stepenom razvoja omogućiti lak pristup poslu.

Sve popularnija Danska narodna stranka koju predvodi Kristijan Tuelsen dobila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament prošle godina. DF zastupa desničarsku politiku kada je reč o političkim pitanjima a levičarsku kada je reč o ekonomiji. Podržala je Liberale dok su vladali ali nikada nije ušla u vladajuću koalicku.

Danska narodna stranka želi da sledi primer Velike Britanije i ponovo pregovara o odnosu sa EU a potom raspiše referendum o ostanku u Uniji. Prema anketama javnog mnjenja mogla bi da osvoji 19 odsto glasova u odnosu na 12,3 odsto na prošlim izborima.

Narodnjaci smatraju da izbeglice treba da dobiju samo privremenu dozvolu boravka u Danskoj i da odu čim im okolnosti dozvole da se vrate u svoju zemlju porekla. Uprkos tome što je Danska članica Šengena, žele da ponovo uvedu graničnu kontrolu između Danske i Nemačke kako bi suzbili povećan kriminal i šverc koji se tuda, kako tvrde, odvija.

U centru predizborne debate su ipak ekonomija i socijalna pomoć po kojoj je Danska poznata. I aktualna premijerka Toring-Šmit i bivši premijer Rasmusen koji je bio na vlasti od 2009. do 2011. godine sebi u zaslugu pripisuju oporavak ekonomije, posle krize izazvane padom nekretnina 2008. godine koja je ostavila danska domaćinstva sa jednim od najvećih dugova na svetu.

Vlada je pve godine povećala projekciju rasta na 1,7 odsto i veruje da će privreda nastaviti da beleži rast i dostići stopu od 2 odsto iduće godine, prenosi AFP.

Toring-Šmit je sazvala izbore 27. maja, iste nedelje kada je vlada objavila kraj ekonomske krize.

- Moja politika je obezbedila oporavak. Nervira me što ćete to upropastiti vašim eksperimentom - rekla je premijerka prošle povodom obećanja njenog rivala Rasmusena da će zamrznuti javnu potrošnju i smanjiti socijalna davanja.

Analitičar međutim smatraju da se ekonomska situacija poboljšava zahvaljujući globalnom zamahu a danski biznismeni tvrde da zemlja ne može više sebi da dozvoli skupe nadoknade za nezaposlene, prenosi Rojters.

Rasmusen je nedavno izazvao gnev dala javnosti zbog tvrdnji da bi neki danski radnici jedva išta dobil nalaženjem posla umesto da primaju pomoć, ali mnogi desničari se sa njim slažu.

- Neki od onih koji primaju pomoć ne zapošljavaju se na mestima koja se nude jer bi time dobili suviše malo - kaže Mads Ludbi Hansen, glavni ekonomista u desno orijentisanom institutu Cepos.

- To se može videti i na osnovu velikog paradoksa da imate destine hiljada ljudi iz istočne Evrope na danskom tržištu rada a istovremeno 100,000 nezaposlenih građana Danske - dodao je on.

(Telegraf.rs/ Tanjug)