ON IMA ISTETOVIRANO CELO TELO: Evo kako na to reaguju devojke i šta mu zbog toga rade na poslu!

I pored toga što je znao na kakvu će diskriminaciju naići nakon što istetovira svoje telo, Đorđe I. (33) iz Beograda je odlučio da to uradi zbog jednog drugog problema koji ga je mučio ceo život. Sada se trudi da njegova porodica ne ispašta zbog njegovih postupaka

Tetovaže. Nekima predstavljaju savršenstvo, dok drugima najveće ruglo na svetu. Iako živimo u svetu gde se borimo za rasnu i polnu ravnopravnost, u veku koji predstavlja prekretnicu modernom i stvara mogućnost za različitosti, pojedine osobe i dalje nailaze na diksriminaciju.

Preporučujemo

Đorđe I. (33) iz Beograda, je muškarac čija je većina tela prekrivena tetovažama, a počeo je da se "šara" kada je imao 17 godina.

U vreme kada je on tek trebao da postane punoletan, tetovaže nisu bile popularne i ljudi su imali razna mišljenja o osobama s njima, posebno kada se uzme u obzir da je to vreme u kojem je u našoj zemlji cvetao kriminal.

Sa Đorđem smo se našli na jednom novobeogradskom splavu, seli pored reke i počeli priču. Nije želeo da se fotografiše iz potpuno razumljivih razloga.

- Mnogo ljudi i ne zna zbog čega sam zapravo počeo da se tetoviram. Kada sam imao šest godina, lonac sa vrelom vodom je pao na mene i zadobio sam ožiljke na desnoj ruci. Od tada nisam mogao da živim s mirom, jer kad god bih obukao majicu bez dugih rukava, ljudi su gledali u mene. Neki su imali pogled pun sažaljenja, dok su me drugi gledali sa zgražavanjem - kaže Đorđe.

- Zavoleo sam tetovaže. Svidelo mi se kako stoje ljudima. Sa 17 godina sam "uštekao" neke pare i otišao u tatu radnju i istetovirao rame. Osećaj je bio neopisiv. Nastavio sam da skupljam novac, pa sam ubrzo uradio i drugu, pa treću, četvrtu, petu... Ljudi više nisu obraćali pažnju na moje ožiljke.

Ali, uvek je imao problema sa policijom i ljudima oko sebe. Kada god bi ga policija zaustavila, usledilo bi detaljno pretresanje, dok su ljudi, pogotovo oni stariji i koji ga nisu znali, sada su gledali tetovaže i osuđivali ga.

Kako su "slike" i "crteži" po njegovoj ruci počeli da se šire, njegovo samopouzdanje je jačalo. Nismo mogli, a da ga ne pitamo, kako su na to reagovale devojke.

- Znaš kako, to su bile devedeste godine. Ko god da je imao tetovažu smatrao se "lošim momkom", a devojke su takve volele. Njihovu pažnju sam počeo da prikupljam kada sam istetovirao čitavu ruku, što je bilo za vreme bombardovanja 99-te godine. S obzirom da sam iz Zemuna, i još istetoviran, možeš i da zamisliš kakvo mišljenje su ljudi imali o meni - ispričao nam je Đorđe, pa dodao:

- Sećam se, odem na Adu sa drugarima, a devojke samo gledaju u moje tetovaže. To je bilo odlično. Nisu primećivale ožiljke. Zaboravio sam da kažem i da sviram gitaru, žene tek to vole.

S obzirom da se čitav život bavi sportom, njegova građa je oduzimala dah svim devojkama. U ranim dvadesetim godinama, kako kaže, menjao je devojke kao "čarape".

- Ne ponosim se nešto s tim delom mog života i ponašanja prema devojkama, ali sam i sam bio sa osobama koje nisu želele ozbiljnu vezu i ljubav, već samo strast i uzbuđenje. To je i meni odgovaralo. Pre nekoliko godina sam upoznao devojku kojom sam se kasnije i oženio - rekao je on, a mi nismo mogli, a da ga ne pitamo, kako su njeni roditelji reagovali na njegovu pojavu.

- Moj tast je bio blago rečeno "zabezeknut". Kao i većina ljudi, i on je imao mnogo predrasuda o meni. Možeš da zamisliš: visok, istetoviran, ćelav, nabildovan i Zemunac. Takvog nijedan otac ne bi poželeo za zeta - ispričao je on kroz smeh, vremeon ga jeste prihvatio, ali kada pogleda u ruke nije mu svejedno. Ipak, usledio je novi problem, naravno - posao!

Niko nije želeo da ga zaposli zbog tetovaža, a svi se i sećamo da je i jedan od zahteva poslodavaca bio da onaj koji želi da radi za njih nema niti tetovažu, niti prising na telu.

- Jedino šta sam uspevao da radim, bilo je obezbeđivanje lokala i klubova. Fizički sam u potpunosti odgovarao opisu posla. Ozbiljniji posao i posao u svojoj struci, završio sam Mašinski fakultet, nikada nisam mogao da nađem. Ipak, sada ne žalim zbog toga. Čitav život sam voleo i da crtam, tako da sam sa drugarom otvorio "tatoo" radnju i posao nam ide super. Ali da mogu da radim u profesiji, život bi mi bio mnogolakši.

Đorđe I. je danas srećno oželjen muškarac i ima tri prelepa deteta, jednu ćerkicu i dva sina. Na pitanje da li će imati nešto protiv njegova deca budu izrazila želju za tetoviranjem, kaže da neće imati ništa protiv, ali da će uticati da one ne budu vidljive, kako bi im svi životni putevi bili otvoreni.

I dalje predstavlja poželjnog muškarca koji svojim šarmom ume da obori osobu s nogu. Žene će do veka biti slabe na "loše momke", a to su pokazale i vaspitačice u vrtiću u koje njegov stariji sin ide.

- Primetim ja osmehe i stidljive poglede, ali, ja sam oženjen čovek i ne obraćam toliko pažnju na to. Naravno, uvek sam ljubazan prema njima, tako su me moji roditelji naučili - ispričao je on s ponosom i dodao da njegova žena iako zna za to, nije ljubomorna, već prema njenim rečima je srećna što ima takvog muškarca pored sebe.

Na samom kraju, on je poručio svima da tetovaže ne moraju da predstavljaju samo osobu koja je problematična, i da svima treba pružiti šansu, bilo da su puni ožiljaka ili tetovaža. Ne treba im "nabijati" komplekse, jer su i oni ljudi od krvi i mesa. Koliko god da je neko pokušavao da ga diskriminiše, on je pronalazio u sebi snagu i gurao dalje, ne obraćajući se na kometare mnogih ljudi.

- Ispaštam, nije da ne ispaštam. Ne mogu da imam super posao, mnogi me gledaju ispod oka i osuđuju, znam da će to tek početi kada klinci krenu u školi, ali, takav život sam sam birao!

(Marina Bojić)