IZBACILI BESKUĆNIKA IZ CRKVE: Sudbina Crkve Hrista Spasa i dalje neizvesna!

- Zvaničan stav Eparhije je da mi posedujemo sva dokumenta koja su potrebna za izgradnju jednog verskog objekta. Crkvu je počeo da gradi pokojni patrijarh Pavle, koji je i dao inicijativu za njenu gradnju - priča prištinski paroh Darko Marinković

Prištinske vlasti izbacile su beskućnika iz Crkve Hrista Spasa u Prištini koji je tamo živeo i zaključale crkvu sagrađenu u blizini Univerziteta.

Preporučujemo

Sada u tu crkvu ne može niko da uđe. Ono što dodatno zabrinjava je da nakon zaključavanja ključ nije dat prištinskom parohu Darku Marinkoviću niti je on o tome obavešten.

- Zvaničan stav Eparhije je da mi posedujemo sva dokumenta koja su potrebna za izgradnju jednog verskog objekta. Crkvu je počeo da gradi pokojni patrijarh Pavle, koji je i dao inicijativu za njenu gradnju. Za hram Hrista Spasa godinu i po dana su sakupljani papiri za izgradnju, i tek su u decembru 1992. godine osveštani temelji. Crkva Svetog Nikole je bila premala da primi sve Srbe koji su ovde dolazili. U Prištini je tada bilo oko 45.000 Srba i oko 7.000 pravoslavnih Crnogoraca. Nova saborna crkva je projektovana tako da primi sav taj narod - priča otac Darko Marković.

Sa druge strane, pojedini albanski političari i mediji tvrde da je Slobodan Milošević naredio gradnju crkve. Oni ignorišu činjenicu da je inicijator bio patrijarh Pavle koji je 90-ih godina bio na strani opozicije. Otac Darko ističe da Milošević nije bio za to da se crkva pravi.

- Moje mišljenje je da je sve što se govori pokušaj albanske strane da politizuje crkvu, što uopšte nije dobro. Ali sada imaju vlast i moć ovde i mogu da sprovode zakone za koje oni misle da su dobri. Ta politizacija hrama je zašla previše duboko i jako je teško poverovati da će ikada hram biti priveden pravoj nameni, da bude dom Božiji, gde će se obavljati bogosluženja i verski obredi - kaže otac Darko, koji sada služi u Crkvi Svetog Nikole u Prištini. Paroh dodaje da mu je kosovski ministar jednom prilikom najavio da će skloniti pozlaćeni krst i promeniti namenu hramu.

Gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti tvrdi da je legalizacija crkve osetljiva tema, a nekoliko albanskih političara traži njeno rušenje. Kosovski Univerzitet u Prištini inicirao je da se na tom mestu napravi memorijalni centar koji bi simbolizovao patnju albanskog naroda.

Hram je izgrađen početkom 1999. Prema pravilima, crkva je gotova onoga trenutka kada se na kupolu postavi krst. Po kosovskim zakonima ubrzo ističe i rok za legalizaciju i nije poznato da li će Eparhija raško-prizrenska, koja poseduje svu dokumentaciju izdatu pre 23 godine, podneti taj zahtev.

(Telegraf.rs/ Izvor: Alo.rs)