PREŽIVEO JE AUŠVIC I MARŠ SMRTI: Sudbina neustrašivog Ace Singera (92) će vas ostaviti bez komentara! (FOTO) (VIDEO)
I nakon svega što je prošao u životu, ovaj vremešni Jevrej ne gleda ljude po nacionalnosti, već isključivo po karakteru. O samom Aušvicu i Drugom svetskom ratu je saznao više baš preko Nemaca, a svoj radni vek je završio verovali ili ne - upravo u Nemačkoj!
Aca Singer (92), rođen je 26. januara 1923. godine u Bačkoj Topoli. Za vreme Drugog svetskog rata kada je imao tek 19 godina, iz logora u Mađarskoj je prebačen u Aušvic. Nekoliko puta je izbegao smrt, a ni sam ne može da pobroji u kojim je sve zatvorima i logorima bio. I pored svega što je prošao u životu, kako je i njegov prijatelj Branko Ćopić govorio, kada bi napisao knjigu o svom životu, "Rat i mir" bi bila samo mala sveska.
Preporučujemo
STEFANOVI RODITELJI SASLUŠANI U POLICIJI: Sumnja se da su izmislili otmicu?
MASOVNA TUČA I PUCNJAVA U NOVOM SADU: Krvav mladić ležao naočigled prolaznika (FOTO) (VIDEO)
AMBASADOR IZRAELA: Prošlost nije bila fer prema Srbima i Jevrejima (FOTO)
Jedini je Jevrej na ovim prostorima koji je preživeo ovaj ozloglašeni logor smrti, a da je i dalje živ, a kako kaže, o samom ratu i logoru je saznao upravo od samih Nemaca.
Ovaj vremešni dekica, nas je primio u svom toplom domu. I pored toga što je samo mesec dana pre našeg razgovora preživeo infarkt, pristao je da priča za Telegraf. Ono što je on preživeo u životu, ne može se u potpunosti opisati rečima. Kada se uzmu u obzir njegove godine i kroz kakvu golgotu je prošao, nikom ne preostaje ništa drugo do iskazivanja dubokog poštovanja, jer teško da bi neko uspeo da se izbori s njegovom sudbinom.
Hiljade ljudi na Maršu živih u bivšem logoru
Aca Singer nam je ispričao njegovu sudbinu, iako se ne seća tačno svih godina, ispričao je ono čega se seća. A to što nam je rekao, sigurno će ostaviti bez daha svakog ko pročita njegovu "ispovest".
OVO JE NAJVEĆI ZLOČINAC U ISTORIJI SVETA, A NISTE ČULI ZA NJEGA: Sve o zveri zvanoj Globus (FOTO)
- Bio sam u zatvoru u Mađarskoj, pa sam prebačen u logor, a zatim 28. aprila izručen Nemcima. Prvim vozom smo 2. maja stigli u Aušvic. Skoro svi su bili Jevreji, a veoma malo mađarskih političara ili Srba. U mađarskom logoru je bilo i Srba i Jevreja, ali su Nemci u Aušvic vodili isključivo Jevreje - kaže Aca koji ne voli da priča o tuđim sećanjima, već isključivo o svojim.
EVO KOLIKO JE HITLER POBIO SRBA: Ovo su KRVAVE BROJKE Drugog svetskog rata! (INFOGRAFIK) (VIDEO)
- Ja sam jedinstveni slučaj. Bio sam tri puta u Aušvicu. Prvi put kao zatvorenik, drugi put kada se obeležavalo 50. godina, a treći kada je bila proslava 60 godina od oslobađanja. Ipak, i pored toga što su tražili da budem prisutan i na 70. godišnjici (koja je bila ove godine u januaru), Bog je hteo da to bude drugačije. Lepo je što sam i ove godine doživeo.
ON JE OTKRIO UŽASE AUŠVICA: Ono što znamo je ulepšana verzija!
Kako kaže Aca, mnogo puta je mogao da pročita nešto što on nije izjavio. Pa su tako mnogi rekli kako je pri dolasku u Aušvic pričao s nemačkim vojnikom, što nije tačno. Zapravo, stiglo je saopštenje u kojem je pisalo da ko ne može da ide 15 kilometara pešice i ko je bolestan, da se javi. Pojedini su to i učinili. Bio je tu i jedan advokat iz Bačke Topole koga je Singer poznavao od ranije. I pored toga što je pohvalio Nemce jer je mislio da im oni pružaju prevoz za razliku od Mađara koji su ih terali iz jednog logora u drugi, ispostavilo se da je istina potpuno drugačija.
ŽRTVE HOLOKAUSTA: Stradali u Aušvicu oplakani u celom svetu (FOTO)
- Mislili smo da će nas Nemci odvesti na rad u Aušvic. Bio je skoro kraj rata, smatrali smo da nemaju dovoljan broj ljudi. Što je najgore, svi smo u to verovali. U to vreme niko nije ništa znao o Aušvicu i onaj ko kaže da jeste, taj laže, jer ako ja koji sam bio politički aktivan nisam imao pojma o Aušvicu, kako je onda to mogao da zna neko drugi? - upitao se ovaj vremešni dekica.
Kada su stigli u Birkenau na kojem je stajao natpis "Rad oslobađa" bili su još više uvereni da su tu dovedeni zbog posla. Ipak, jedno od prvih Acinih sećanja je zaista jezivo. Naime, kada je jedan mladić upitao kada će moći da vidi svog bolesnog oca, od vojnika je dobio potpuno šokantan odgovor: "Tvoj otac je već izašao kroz dimnjak!"
- Bilo je to nešto najstrašnije što sam čuo. Svi smo mi osetili neki smrad i sagorevanje, ali nismo znali šta je - kaže Aca i dodaje:
- Ipak, ono što je bitno da kažem, jeste da kada smo stigli u Aušvic, uzeli su naše podatke (ime i prezime, godište i zanimanje). Na okruglom visećem platnu smo dobili broj pod kojim su nas zaveli, s tim da su pojedini išli na tetoviranje, ali pošto ono ide sporije, ja sticajem okolnosti, ne zbog moje pameti, nisam tetoviran. To mi je, ispostaviće se, pomoglo što sam danas tu. Ni dan danas se ne zna tačan broj poginulih jer su zavedeni samo oni koji su odvedeni u krematorijum.
Kako kaže, mnogi su pričali da se kupatilo nalazilo ispod krematorijuma, što Singer kategorički poriče. Krematorijumi su se nalazili podalje od kupatila. Postojalo je nekoliko tih objekata, a Aca se u jednom okupao, pa su ga ošišali i dobio je prugasto odelo. U druge su pustili gas. Te ljude, koje su ugušili, kasnije su nosili u krematorijum.
- Ja sam svestan da ne mogu da se sećam svih stvari jer sam ja u Aušvicu bio u jednom strašnom stresu. Ipak, ono što treba da znate je da je u Nemačkoj postojalo tri logora. Aušvic je bio kombinovani logor i bio je oličenje zla. Po nekim procenama, ukupno je u ubijeno oko 1,5 miliona Jevreja, ali se nikada neće znati tačan broj jer nisu dobro evidentirani. Zatim je postojao klasični Nemački koncentracioni logor u koja su odvođeni protivnici Hitlera (komunisti, socijaldemokrati i Jevreji), ali tamo nije bilo ni krematorijuma ni gasa. Treći su bili oni za potpuno uništenje. Svi Jevreji iz Makedonije su odvedeni u njega, neki su odmah po dolasku ubijeni, dok su drugi uspeli da prespavaju samo jednu noć - priseća se Singer.
Međutim, postojala je još jedna situacija gde je Aca imao sreću da još jednom izbegne smrt.
- U blizini jednog logora u kom smo bili, pravili su barake za vojnike i stražare. Tražili su zanatlije pa su se moja braća prijavila. Rekli su da su moleri. Jednog dana su i meni javili da pređem tamo, što sam i učinio, ali kada je majstor video da ne znam da molerišem, vraćen sam u logor. Tada nas je pozvao komadant Nemac, i pitao svakog ponaosob da li je po struci ono za šta se prijavio, a ako je taj neko priznao, dobio je šamare i odveden je negde. Videvši šta se događa, kada je mene pitao da li sam moler, rekao sam da nisam, već da sam bio pomoćnik i da sam prenosio kante u kojima se nalazio kreč. Dobio sam samo par šamara, ali su me ostavili. Sve druge su odveli, nikada ih više nismo videli.
Kao da sva ova muka nije bila dovoljna, pakao je usledio i kada su se Rusi probijali na istok Nemačke, u delu države u kojoj se nalazio ovaj logor smrti. Nemački vojnici nisu želeli da svoje zarobljenike predaju u ruke Rusije, pa su ih prebacili u logor Flosenburg. Plašili su se da će im zarobljenici ispričati kroz kakvu golgotu su prošli u logoru.
- Kada smo došli u Flosenburg, razdvojili su tetovirene i one druge i došla je nova registracija. Tu sam bio malo pametan, pa sam rekao da se zovem Aleksandar Simić, ali sam dao sve svoje prave podatke i rekao da sam po struci krojački radnik. Nakon toga, istetovirani Jevreji su odvedeni iz tog logora, niko ne zna kuda, a mi ostali Srbi, Hrvati, Ukrajinci i svi drugi antisemiti smo ostali tamo. Jednog dana, počela je evakuacija čitavog logora. Počeo je "Marš smrti". Nismo znali gde nas Nemci teraju. Ameri su navaljivali, a Nemci su nas vodili odatle kako ne bi pali u njihove ruke. Onaj ko nije mogao da hoda, odveden je u jarak i ubijen. Ja sam to shvatio na vreme pa sam svu svoju snagu iskoristio - ispričao je on.
Ipak, i tada je smrti pogledao u oči, ali je ponovo uspeo da izvuče, kako se kaže, deblji kraj.
- U jednom momentu, nemački vojnik me je gurnuo i pao sam u jarak. On se saplete i na mađarskom jeziku opsuje: "Je*em mu Boga!", a ja mu na to istim jezikom odgovorim: "Nemoj da te Bog kazni kada smo već na kraju rata". On se zbuni u momentu jer sam ja na sebi imao oznaku S kao Srbin. Pita me da li sam iz Bačke, ja kažem da jesam. Upita da li sam iz Sombora, a ja, iako nisam, kažem da jesam. U tom momentu osećaj koji sam osetio je bio jedan od najstrašnijih u mom životu. Ja ležim u jarku, a on stoji iznad sa puškom uperenom ka meni. Vidite, da on nije ospovao na mađarskom, ja bih sada bio mrtav. Kažem mu: "Dobri čoveče, okrenite to", i on to učini, pa mi dade ruku i izvuče me iz jarka. Naredi dvojici Ukrajinaca da me nose, a Ukrajinci ko Ukrajinci, to su činili narednih 100 metara. Od svih koje sam upoznao, taj narod je uvek bio najgori - kaže Aca Singer i dodaje:
- Ubrzo je usledila jedna od najlepših scena u života. Naišli su američki tenkovi, a vojnici su iz njih bacali kutije sa hranom. Ipak, i tada su neki pomrli jer su nakon toliko vreme strpali mnogo hrane u sebe, a ja sam uzeo samo malo čokolade. Zatim su nas ti isti vojnici odveli u bolnicu, gde smo došli k sebi. Tada je kod mene nastao drugi problem. Trebalo je da dobijem papire, a s obzirom da su me jedni znali kao Singera, a drugi kao Simića, mene su na kraju upisali kao Aleksandar Simić Singer. Kasnije sam imao nekih sitnijih problema u Beogradu, ali su brzo rešena.
Ipak, sudbina se ponovo zaigrala sa životom Ace Singera, samo što ovaj put nije bilo u negativnom smislu. Kada se situacija nakon drugog velikog rata smirila, on je osnovao Ljubljansku banku, kasnije je želeo da napravi filijalu u Prištini, ali je tražio da na jednom od direktorskih mesta bude Albanac, što su Srbi kategorički odbijali. I pored toga što je on smatrao da je bolje imati uz sebe neprijatelje nego prijatelje, niko nije želeo da na to mesto dođe neko ko nije srpske nacionalnosti.
- Šta mislite gde sam završio svoj radni vek? U Nemačkoj! Bio sam direktor jedne austrijske banke - sa osmehom je istakao Aca i dodao da je najveću školu imao kod svog oca i majke, gde je počeo da radi još sa 14 godina i tada je naučio da knjiži i pravi bilanse.
Sada, nakon svega, on ne smatra da Aušvic treba da predstavlja turističku lokaciju, u koju se pretvorio. Kada se prvi put, nakon oslobađanja, vratio u logor smrti, prvo na šta je pomislio bio je njegov deda koji je imao 92 godine kada je u Aušvicu ubijen, kao i njegov maleni rođak koji je takođe tu nastradao, a imao je tek pet godina.
- E, to vam je holokaust, ako baš hoćete da znate! - poručio je Aca Singer na kraju.
Pogledajte video:
(Marina Bojić)