Evo ko najviše voli srpsko srebro!
Rudarsko-topioničarski basen Bor kao jedini srpski proizvođač plemenitih metala u zemlji, sve količine srebra, nakon podmirenja skromnih domaćih potreba, izvozi i to najviše u Englesku, Češku i Švajcarsku
Rudarsko-topioničarski basen Bor kao jedini srpski proizvođač plemenitih metala u zemlji, sve količine srebra, nakon podmirenja skromnih domaćih potreba, izvozi i to najviše u Englesku, Češku i Švajcarsku gde se, uostalom, nalaze vodeći svetski centri za trgovanje plemenitim metalima. Srebro se u borskoj fabrici za dobijanje zlata, srebra i ostalih plemenitih metala, po želji kupaca, uglavnom lije u granule i pakuje u džakove od 20 kilograma.
- Granule su lakše za razmeravanje i mnogo praktičnije od srebrne poluge koja teži 31 kilogram. Zato već pet godina srebro lijemo i isporučujemo isključivo u granulama. Poslednja velika isporuka ovog plemenitog metala, kada je Englezima prodata tona i 115 kilograma srebra, bila je krajem prošle godine. I, tako uvek kada srebro ide van granica naše zemlje, nikada se kupcu ne isporučuje manje od tone, verovatno zbog troškova – kažu u borskoj "Zlatari".
Borsko srebro je, kao i zlato, vrhunskog kvaliteta i čistoće od 99,95 do 99,99 procenata. Postupak dobijanja srebra je potpuno drugačiji od onog koji prati "rađanje" zlata. Nakon šaržiranja prženca u dore-peći i njegovog topljenja u redukcionoj i oksidacionoj atmosferi, dobija se dore-metal koji se izliva i iz njega se najpre izdvaja kristalno srebro (potom zlato, pa tek na kraju, platina i paladijum).
Po završetku elektrolize, nakon pranja, kristalno srebro se prenosi u livnicu, pretapa i lije u poluge ili granule. Tu se, kako smo imali priliku da vidimo tokom jedne "srebrne kampanje", u peć za pretapanje najpre ubaci grafitni lonac napunjen srebrom.
Kada je topljenje pri kraju, žitka usijana masa, koja se u tom stadijumu ni po čemu ne razlikuje od one zlatne, sipa se, sasvim polako, u cilindar. Cilindar izgleda kao kazan za rakiju i kroz njega tokom procesa cirkuliše velika količina vode odozgo nadole.
Rastopljena masa sipa se kroz granulator koji ima otvore prečnika dva milimetra i liči na užareno sito. Naravno, granulator, kao što mu ime kaže, pomaže da se „srebrna reka“ pretvori u granule, a voda je tu da ceo proces neprestano hladi. Kada i poslednja kap srebra prođe kroz granulator, prekida se i dovod vode. Granule ostaju na dnu cilindra da se ocede, osuše, a potom izmere i spakuju.
Dosad je u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, od 1938. godine, otkad postoje zvanični podaci, proizvedeno više od hiljadu tona srebra. Kao rekordna godina proizvodnje pamti se 1979. kada je dobijeno 55 tona srebra. Prošle godine proizvedene su 7,3 tone, a ove je za četiri meseca dobijeno 930 kilograma.
Srebro je jedna od tzv. Sigurnih valuta u vremenima svetske krize, a prognoze eksperata iz oblasti ekonomije kažu da će mu cena opet stremiti ka 50 dolara za finu uncu.
Zato ono sve više zaokuplja pažnju investitora koji bez razmišljanja i dalje ulažu u plemenite metale. Srebro se na berzanski pijedestal popelo u aprilu 2011. kada je 31,1 gram koštao 48,48 dolara. Iako unca „belog blaga“ trenutno vredi 16,67 američkih dolara /pa kilogram košta 535,95 dolara), potražnja za njim ne jenjava, štaviše stalno raste.
(D. V.)