ŠTA CIA KRIJE: Da li će 3.600 tajnih dokumenata otkriti misteriju staru pola veka?

- Državna arhiva učiniće sve da tajni dokumenti ugledaju svetlost dana. To je moj jedini cilj. Moje vlasti su ograničene, a predsednik SAD-a ima pravo reći da ti dokumenti moraju ostati zaključani još neko vreme - izjavila je Marta Marfi, predsednica posebnog dela za pristup državnoj arhivi

Nedugo nakon atentata na američkog predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine, jedan novinar je upitao tadašnjeg šefa Vrhovnog suda Erla Varena, koji je nadzirao prvu službenu istragu, hoće li celovito izveštavanje o ubistvu biti objavljeno u javnosti.

Preporučujemo

Prvi čovek suda i šef Varenovog kabineta odgovorio mu je:

- Da, doći će vreme za objavu, Ali to možda neće biti za vašeg života - rekao je on.

Velika je verovatnoća da će pola veka kasnije, u vremenu u kojem živimo, želja novinara konačno biti ispunjena. Naime, prema zakonu, krajnji rok za objavljivanje izveštaja je oktobar 2017. godine.

Od 40 hiljada dokumenata o ubistvu Džona F. Kenedija, njih 3.600 još uvek se čuva u strogoj tajnosti.

Ekipa od sedam arhivara i tehničara s najvećim znanjem i iskustvom, poslani su u Državnu arhivu gde će na temelju 40.000 dokumenata sastaviti konačan izveštaj o atentatu na jednog od najpopularnijih predsednika u istoriji SAD-a, uključujući i do sada neobjavljene detalje.

- Državna arhiva učiniće sve da tajni dokumenti ugledaju svetlost dana. To je moj jedini cilj. Moje vlasti su ograničene, a predsednik SAD-a ima pravo reći da ti dokumenti moraju ostati zaključani još neko vreme - izjavila je Marta Marfi, predsednica posebnog dela za pristup državnoj arhivi.

Ukoliko se uredba o objavljivanju izveštaja ipak ispoštuje, to bi mogao biti veliki problem za ionako srozani ugled Središnje obaveštajne agencije Sjedinjenih Država (CIA).

Naime, izveštaj o Kenedijevom radu i atentatu sadrži neke od najmračnijih tajni i špijunskih aktivnosti pod pokrićem CIA-e.

Da li je Li Harvi Osvald, koji je prebegao u Rusiju 1959. godine, delovao samostalno, kao što je zaključila Warenova komisija?

Jesu li neke tajne službe imale prethodna saznanja o tome da se sprema atentat na Kenedija?

Od 3.600 neobjavljenih dokumenata, iza njih 1.000 stoji CIA, čiji je udeo najveći, ali ujedno i najtanji. Druga skupina dokumenata pripada FBI-u, dok ostatak čine pojedinačni izveštaji  članova Varenove komisije.

(Telegraf.rs/ Izvor: jutarnji.hr)