ZAŠTO SE KAŽE? Pao s KRUŠKE, ima PLAVU krv, došao mu je DAN D...

Otkrivamo vam iz kakvog to kabla lije obilna kiša, zašto je aristokratska krv plava, a ne zelena, da li su rode stvarno nekada donosile decu i kakvu to moć ubeđivanja ima limun

Srbi u svakodnevnom govoru koriste 15.000 idioma - žargonskih izraza, o čijem poreklu znamo jako malo: istorijat nekih od njih se samo nagađa i pretpostavlja, ali je razlog korišćenja većine njih vrlo logičan i zanimljiv. 

Preporučujemo

ZAŠTO SE KAŽE? Lupa k'o Maksim po diviziji, pijan k'o majka, lije krokodilske suze...

USTATI NA LEVU NOGU

Oni koji ustanu na levu nogu otprilike znaju u kakvom raspoloženju će im proći ostatak dana, ali malo njih zna otkud taj izraz. Ova fraza ne postoji samo u našem jeziku već i u mnogim drugim, a evo i zašto. U svim narodnim verovanjima desna i leva strana nisu jednake. Desna je prava, jača, naprednija, a leva važi za slabiju i nazadnu.

Primera radi, Stefan Nemanja je na samrti rekao: "Za puteve na desnoj strani zna Bog, a na levoj strani su putevi đavolski i razvratni". Za onog ko je ustao na levu nogu, zato se misli da je od rane zore "zagazio u nešto zlo", čime se objašnjava njegovo celodnevno loše raspoloženje.

Ovako su rezonovali još i stari Rimljani. Levu stranu smatrali su lošom, zlom i baksuznom. Iz istog razloga Rimljani su u kuće ulazili prelazeći prag prvo desnom nogom – kako ne bi prizvali zlo.

Isto tako, engleska reč "sinister", što znači zlokoban, nastala je od latinskog "sinister" koje je značilo – levi.

PASJA VRUĆINA

Uprkos prvoj asocijaciji, ova vremenska (ne)prilika nema veze sa psima, već sa zvezdom Sirijus koja se nalazi u sazvežđu Veliki Pas. Rimljani su verovali da Sirijus dodatno doprinosi toploti u toku leta i nazvali dane letnje žege psećim danima.

DAN D

Za vreme Drugog svetskog rata anglo-američke oružane snage izvele su veliku desantnu operaciju u Normandiji, u kojoj je učestvovalo 39 savezničkih divizija, blizu 12.000 aviona, 4.500 tenkova, 5.000 brodova i oko 4.000 drugih pomorskih transportnih sredstava.

Pripreme za tako veliku i važnu vojnu operaciju vršene su u najvećoj tajnosti, zbog čega je dan početka invazije označen šifrom “D” (od engleskog "day" što znači dan), a svi ostali dani, pre i posle njega, označavani su sa “D+” i “D−”.

Tako je u engleskom jeziku nastao izraz D-day (na srpskom dan D), kojim se u početku označavao samo datum savezničkog iskrcavanja u Francuskoj, pre nego što je počeo da se upotrebljava kao oznaka za važan, značajan, presudan dan (datum), dan odluke ili dan kad se očekuje neki veliki preokret.

ČEKA LIMUN

Svi smo bezbroj puta čuli da se za onoga ko odugovlači, premišlja se ili ga neko jednostavno predugo čeka da negde dođe ili nešto uradi, kaže da se ponaša kao da čeka limun. Zašto baš limun? Limun je u narodnim običajima imao sličnu ulogu i značenje kao i jabuka. Limunom je darovana nevesta, a često i pozivani svatovi. Zato, ako nekome hoćemo da uputimo poseban, formalan poziv, ili se on ponaša kao da tako nešto očekuje, ispada da treba da mu „pošaljemo limun”, ne bi li ga ubedili.

DONELA GA RODA

Parovima koji su imali problema sa dobijanjem potomstva lekari su u srednjem veku savetovali da piju čaj od lekovite biljke Geranium robertianum koja se na germanskom zove Storchschnabel, a u bukvalnom prevodu na srpski ovaj naziv znači "rodin kljun".

PLAVA KRV

Za pripadnike aristokratskih, odnosno plemićkih porodica kaže se da imaju plavu krv.  Tokom nekoliko vekova, od 711. do 1492. godine, kad su tamnoputi Maori vladali Španijom, članovi starih kastiljanskih porodica govorili su sa ponosom kako njihovu krv nisu zagadili Maori ili neke druge strane primese.

Izraz "sangre azul", koji znači plava krv, upotrebljavali su zato što su vene na njihovoj svetloj, aristokratskoj, koži bile uočljivo plave, za razliku od ostalih stanovnika Španije koji su bili mešani sa Arapima i drugim rasama. Ubrzo su svi plemići i članovi plemićkih porodica (grofovi, baroni, markizi i ostali), bili beloputi ili tamnoputi, počeli da se nazivaju ljudima plave krvi.

PASTI S KRUŠKE

Malo je poznato da se nasuprot jabuke nalazi kruška, koja se smatra za zlo drvo, drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama, u skladu s timn verovanjem, govorilo se da se pod kruškom skupljaju đavoli, odakle je kasnije poteklo i ovo značenje. Pao s kruške kaže se za nekoga ko ne zna gde se nalazi, pogubljen je, nespretan i sl. ali se sve te varijante koriste u negativnom kontekstu.

CARSKI REZ

Nastanak ovog izraza objašnjava se lingvističkom greškom. Naime, ljudi rođeni na ovaj način, koji nije tekovina moderne medicine, bili su "exs utero matros  caeso nati", što znači "rođeni izrezani uz materice".

Spoj dve reči koji se koristio kao latinski naziv za tu operaciju "sectio caesarea" je pogrešno protumačen, pa je "caesarea" povezano sa "caesar", što se prevodi i kao car, pa otud i carski rez kao termin za vađenje deteta iz majčine utrobe, u slučajevima kada zbog različitih smetnji nije moguć normalan porod.

POSLEDNJI MOHIKANAC

Ovim izrazom označava se poslednji ili jedan od retkih preostalih predstavnika neke grupe, pokreta ili pravca. On je iz stvarnosti, tj. istorije, prešao u književnost, a iz nje ponovo u život i živu jezičku praksu.

Istorijski zapisi govore da su Mohikanci bili nekad veoma poznato indijansko pleme. U XVII veku, u vreme holandske, britanske i francuske kolonizacije današnjih područja Kanade i severnih delova Amerike, bili su brojni i snažni, dok ih beli doseljenici postepeno nisu potpuno uništili, potiskujući ih sa njihovog vekovnog staništa.

Poslednji Mohikanci izumrli su u jednom indijanskom rezervatu u državi Konektikat još u XIX veku. Tužnu sudbinu mohikanskog plemena literarno je oslikao američki pisac Džejms Fenimor Kuper u romanu “Poslednji Mohikanac”, u kom  ukazuje i na jedan od stvarnih uzroka propasti mohikanskog plemena – alkohol (“vatrena voda”).

Kako svedoče i hronike iz tog vremena, doseljenici su za rum i viski kupovali zemlju od Indijanaca, koji su tako potisnuti daleko od obale u brda, gde im se kasnije izgubio svaki trag. Iza njih je ostala samo legenda o nekadašnjoj moći i slavi i ovaj izraz.

LIJE KAO IZ KABLA

Svi koji su se oduvek pitali iz kakvog li to kabla lije kiša, treba da znaju da nominativ ovog pojma nije kabl, već "kabao". To je naziv za drveni ili limeni sud namenjen za izvlačenje vode iz bunara, za nošenje vode i sl. pa se za obilnu kišu, koja podseća na velike količine vode koje neko prosipa, kaže da "lije kao iz kabla".

Jovana Babić