KAD SMRT PRERASTE U KOMEDIJU: Umrećete od smeha kada čujete kako je opevana tragedija iz Niša! (VIDEO)

Izvorne pesme se prenose s kolena na kolena i vremenom se menjaju, baš kao i "Nišlijski kalfa", koja je nekada bila prilično tužna pesma u kojoj je opevana tragedija, ali je vremenom postala urnebesna

Skoro svaki grad u Srbiji ima po nekoliko pesama koje se vezuju za njihovu istoriju. Neke su oslikale određeni period, dok se u drugima opevavaju lepote tog područja i naroda.

Isto tako, postoje i one koje su nastale po istinitom događaju, ali su se tokom godina izmenjale, nekima se nešto dodalo, nekima oduzelo, dok su pojedine postale urnebesno smešne.

"Nišlijski kalfa" je stara izvorna pesma posveđena gradu Nišu i juveliru Aleksi, koji se navodno "udavija baš na Brzi Brod" u Nišavi. Ipak, i pored toga što je ranije bila izvorna, kako su prolazile godine mnogo puta je prepevana, tako da današnje verzije su blago rečeno postale urnebesne.

Pesma je nastala pre više od jednog veka, a ni dan danas nije poznato ko je njen autor, a napisana je na jeziku koji se u tom periodu pričao u Nišu. Prema pričama koje se nose s kolena na koleno, glavni junak Aleksa je bio juvelir, izuzetno bogat i lep, kao i njegova supruga Stanika.

I pored toga što je ovde opevan jedan nesrećni događaj u kojem je neko izgubio život, vremenom je postala pesma koja svima izaziva osmeh na lice, a najinteresantniji deo je onaj u kom Stanika žali za nesrećno nastradalim Aleksom, koji glasi:

"A njegova žena (koja bre?), žena Stanika kuka i vika i rika i cika, kuku moj Aleksa, što si se bre tol'ko naduja na peja, šta ti bi pa se udavi?"

Na društvenim mrežama je jedno vreme ova pesma bila veliki hit, pa je bilo raznih komentara, a među njima i:

- Čovek se udavio, od toga najveća sprdnja. Lele, pesma je super, crknem od smeha svaki put kad je čujem. Žena Stanika mu kuka i rika, kuku moj Aleksa, al' ne možeš, mora se smeješ.

Poslušajte verziju pesme koja je (od novjih) bila najzapaženija, a ujedno i najviše smeha izazvala:

Verujemo da ste se od srca ismejali, ne tragediji, več načinu na koji je pesma interpretirana. Ovim putem ne želimo ni na jedan način da uvredimo izvođača, već konstatujemo da u današnje vreme stari jezik koji se pričao u Nišu deluje prilično smešno, kao i način na koji je opisan ovaj nesrećni događaj.

E sad, kada ste poslušali "današnju" verziju, pogledajte kakve su reči u izvornoj:

"Udavija se edan nišliski kalfa.

U Nišavu baš kod Brzi Brod.

Izlegnuli svi nišliski majstori, d'idu da vidu Aleksa, udavija se.

A njegova žena Stanika kuka, vika i rika, Aleksa sav, naduja se."

Ipak, jedna od najpribližnijih pesama ovom originalu je ona koju je Remza Lalović snimila 1978. godine:

Poslušajte obe verzije pa prosudite sami koja je bolja.

(M. Bojić)