PADAJU REKORDI: Evo kako se radi u najvećem srpskom rudniku bakra! (FOTO)
U prvom kvartalu ove godine u "Velikom Krivelju“ iskopano je blizu tri miliona i 200 hiljada tona rude. U njoj je bilo 8.834 tone bakra, što je 11 procenata više od plana
Sa površinskog kopa "Veliki Krivelj“, koji je nosilac proizvodnje bakra u RTB-u Bor, ove godine rudari će otkopati deset i po miliona tona rude.
Od početka 2015. mesečno se u ovom rudniku u proseku otkopava 850.000 tona rude, pa je dosad iz nje izvučeno oko devet hiljada tona bakra. U najvećem borskom rudniku koji se zove "Veliki Krivelj“, u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, sve je – veliko! Od rezultata koji se tamo postižu do mašina koje tamo rade. I sam rudnik je impozantne veličine, a bogami i dubine jer je najniža tačka na 500 metara. Dnevno se u ovom rudniku sa površinskom eksploatacijom otkopa i do 100 hiljada tona materijala!
U prvom kvartalu ove godine u "Velikom Krivelju“ iskopano je blizu tri miliona i 200 hiljada tona rude. U njoj je bilo 8.834 tone bakra, što je 11 procenata više od plana. Istovremeno, ostvarena raskrivka iznosila je skoro tri miliona 800 hiljada tona, što sa rudom daje blizu sedam miliona tona iskopina.
Od početka godine prosečna ostvarena mesečna količina rude sa kriveljskog kopa iznosi oko 850 hiljada tona. Narednih meseci se očekuje i 900 hiljada tona, pa će ovaj površinski kop, koji je nosilac proizvodnje bakra u RTB-u Bor, dostići godišnju proizvodnju veću od deset i po miliona tona rude.
Da nema prepreka za ostvarenje takvog plana, potvrđuje tehnički direktor Rudnika bakra Bor Vidoje Adamović jer je ruda, kako kaže, "otvorena" gotovo za celu godinu, a počinje i obimnije raskrivanje na istočnom delu kopa. Naime, da bi rudari došli do rude bakra, potrebno je da uklone jalov materijal ili, kako oni to zovu, raskrivku.
Najveći deo te raskrivke ili jalovine, preko 80 odsto, prevozi se transportnim sistemom do starog borskog površinskog kopa i tamo odlaže.
Ruda i raskrivka se kopaju i prevoze ogromnim kamionima koji, u zavisnosti od proizvođača i nosivosti, mogu odjednom da ponesu od 120 do 220 tona.
Jedan takav džinovski kamion košta oko dva miliona dolara, a samo poređenja radi, podsetićemo da su se svojevremeno cele fabrike u Srbiji prodavale za mnogo manje para. U kriveljskom rudniku danas rudu prevozi 16 kamiona-dampera. Guma, i to samo jedna, u zavisnosti od modela kamiona i veličine, košta od 15 do čak 35 hiljada dolara. Dnevno ovaj džin proguta dve hiljade litara nafte!
(Telegraf.rs)