SRBI NAJBOLJI NA SVETU: Dron koji su napravili odabrala je NASA!!! (FOTO) (VIDEO)

Na NASA Apps Challenge takmičenju tim od 10 članova u kojem su većina Srbi osvojio je prvu nagradu. Bilo je potrebno osmisliti bespilotnu letelicu koja će pomoći kosmonautima u svemirskoj stanici

Ogroman uspeh mladih srpskih stručnjaka! Tim od 10 članova čiji je vođa Aleksandar Božić (34), a čine ga i Višnja Đurović (29), zaposlena u Komtrejdu (Comtrade), kao i Nikola Gacić (28), Mihailo Kitanović (30) i Ljubodrag Božić (29), pre nekoliko dana je osvojio prestižnu nagradu na međunarodnom takmičenju NASA - Application Challenge.

Preporučujemo

U konkurenciji 13.000 stručnjaka iz celog sveta, oni su bili najbolji, jer su osmislili dron koji su nazvali "Arachnobeea", a čiji je cilj da pomogne kosmonautima u svemirskoj stanici. On se sastoji iz dva dela - pčele i pauka. Ovaj dron je na kraju dobio prvu nagradu za najbolji koncept misije.

U razgovoru za Telegraf jedini ženski član ovog tima Višnja Đurović priča o čitavom iskustvu: kako su došli na ideju da učestvuju u ovom takmičenju, koja im je bila najveća prepreka, ali i šta dalje planiraju.

NASA Apps Challenge je manifestacija koja se održava svake godine, a na njoj stručnjaci iz raznih oblasti zajednički rešavaju probleme i predlažu rešenja. Jedna od bitnijih osobina je da budu inovativni kako bi sutra mogli da proizvedu nešto novo i drugačije.

Konkurencija mladim srpskim inženjerima je bila jaka, jer je učestvovalo ukupno 13.000 ljudi sa 949 projekata na 133 lokacije.

- Prvenstveno smo se okupili na prijateljskoj osnovi. Sve je organizovao Aleksandar, koji na Kipru radi kao programer. Prošli smo kao tim s Kipra. Troje nas je iz Beograda, jedan član tima je iz Kruševca, a imamo i Ukrajinca. Svi smo virtuelno učestvovali. To je tim od šest ljudi inicijalno i takmičili smo se na kiparskom lokalnom nivou gde smo osvojili drugo mesto, zbog čega smo nominovani i na globalnom nivou - počinje za Telegraf priču Višnja Đurović.

Ovaj tim je osmislio dron u obliku pčele i pauka. Pčela je deo koji se odnosi na letenje. Programirali su četiri propelera koji će da upravljaju njegovim kretanjem u svemirskoj stanici. Kretanje u svojstvu pauka se aktivira u vanrednim situacijama, ako propeleri otkažu ili ako dođe do dekompresije pri menjanju uslova i kretanja. Takođe, "Arachnobeea" ima i ručicu koja služi za hvatanje predmeta.

- Zadatak je bio da osmislimo bespilotnu letelicu koja će imati za cilj da pomaže kosmonautima u svemirskoj stanici i da nosi predmete do dva kilograma - ističe Višnja i dodaje da je sama NASA tako definisala ovaj izazov.

Timu je bilo potrebno tri nedelje da realizuje svoje zamisli. Tačno su znali kada počinje takmičenje, pa su dva dana učestvovali u prvoj etapi, koja je podrazumevala da se odgovori na zadatak, predloži rešenje i objasni koje se tehnologije koriste, a bilo je potrebno i prikazati kratku prezentaciju, koju je uradio vođa tima Aleksandar Božić.

- Poslednje dve nedelje smo intenzivno radili, a kao i uvek kada su ovakvi projekti u pitanju, koncentrisan rad se svede na dva dana - napominje Višnja i dodaje:

- Imali smo masu problema i prepreka pri realizaciji ovog projekta, a najveća je bila dislociranost, jer smo učestvovali s raznih lokacija i trebalo je organizovati ljude koji žive u različitim vremenskim zonama, ljude koji se bave različitim poslovima i imaju različit bioritam. Svi smo se trudili da na vreme završimo svoj deo.

Međutim, iako su osvojili prvu nagrade na takmičenju, još uvek nije sigurno da li će njihov dron ići sa kosmonautima u svemirsku stanicu.

- Potrebno je da se naša ideja dalje razvija i da je podignemo na viši nivo. Ono što nam je najviše prijalo je internacionalno priznanje, koje je najveća nagrada za nas, kao i odlazak na NASA-ino lansiranje broda za snabdevanje Međunarodne svemirske stanice, 2. septembra na Floridi - ističe ona.

Tim od 10 osoba, pored Aleksandra, Višnje, Nikola, Mihaila i Ljubodraga čine i Hristos Antonu, Karalmbos Leventis, Adrian Carlan, Jurij Fomenko (Ukrajinac) i Dragan Čolović. Svi ovi mladi ljudi su pretežno inženjeri, dva člana su elektrotehničari, jedan je mašinski inženjer, a jedan industrijski dizajner.

- Ovo što smo postigli je dokaz da je prvo potrebno da se pravi ljudi nađu u pravo vreme, da se poseduju određene veštine, da poseduju dobru volju i nešto realizuju, a mislim da je to i više nego moguće. U tim situacijama ni finansije nisu problem, jer je ideja i volja ono što nosi svakog i što na kraju krajeva ostaje primećeno i zapaženo. Bilo je to divno iskustvo, divna prilika da se ljudi profesionalno povežu, da se ostvare prijateljstva i saradnja koja će se razvijati na dalje - poručuje Višnja.

Naravno, ovi pametni mladi ljudi ne misle da se na projektu drona zaustave, već razmišljaju o sledećim poduhvatima.

- Bilo je ovo sjajno iskustvo, zato što je počeo kao neki spontani skup kreativnih mozgova koji su vrsni stručnjaci iz svoje oblasti i na kraju je organizacija ispala veoma dobra. To je ekipa koja je sastavljena od nas koji se poznajemo međusobno s raznih strana, što s fakulteta, što preko prijatelja - ističe Višnja, pa nastavlja:

- Ovo priznanje je za nas velika sreća, pogotovo kad je profesionalnost u pitanju i nešto što uopšte nismo očekivali. U priču smo krenuli prilično nonšalantno, ali smo znali da možemo nečim da konkurišemo iako je to tad bilo na nivou zamisli koju je trebalo realizovati.

Najveću podršku im pružio upravo njihov matični fakultet. Elektrotehnički fakultet je oduvek bio neka vrsta "inkubatora za dobre ideje i kvalitetan kadar". Međutim, jedini problem s kojim se sad susreću jesu finansije. I pored prve nagrade, NASA obezbeđuje odlazak i posetu svemirskom centru, ali ga i ne finansira.

- Bilo bi šteta propustiti ovakvu priliku koja je jedinstvena. Do sada nijedan kiparski tim nije prošao u ovakvim izazovima, a u Srbiji se ove godine prvi put organizuje ovakav vid takmičenja - kazala je Višnja.

Za njihov put je potrebno prikupiti od 30.000 do 50.000 evra, a to bi im ujedno bila prilika da promovišu svoj projekat, kao i njihovo rešenje.

- Apelujemo na sve ljude da nastave s plasiranjem svojih ideja, jer će se uvek pronaći neko ko će taj trud umeti da prepozna - poručuje Višnja Đurović.

(Marina Bojić)