SRPSKA FILADELFIJA: Bor podneo inicijativu za dobijanje statusa GRADA (FOTO)

Svi simboli Bora povezani su u jednu zajedničku priču koja govori o njegovoj transformaciji od rudarske kasabe do modernog industrijskog grada

Lokalna samouprava pokrenula je inicijativu da Bor dobije status grada, a ukoliko ona bude usvojena jedno od najvećih sela u Srbiji - Zlot, postaće opština.

Preporučujemo

RTB Bor proizveo više od 33 hiljade tona bakra! (INFOGRAFIK)

Predsednik Opštine Bor Živorad Petrović kaže za Telegraf da je inicijativa u skupštinskoj proceduri i da se nada pozitivnom rešenju.

- Bor je oduvek bio pupčanom vrpcom vezan za rudnik i slika i prilika situacije u RTB-u. Ili obratno, sasvim svejedno. Nema mesta čuđenju jer grad se i rodio zbog rudnika. Sve je u znaku sedmice a, ruku na srce, grad odskora i izgleda baš kao da je na lotou dobio - sedmicu! Moderan i lep, sa razvijenom infrastrukturom i uspešnim javnim sektorom, Bor je danas centar industrijskog i privrednog razvoja – kaže Petrović.

Da Borani danas bez ustručavanja mogu da se pohvale svojim gradom i lepotom njegove okoline, preciznim urbanističkim uređenjem i izdašnim zelenilom, u oči su nam rekli zaljubljenici u dvotočkaše koji u grad bakra svake godine dolaze iz svih krajeva Srbije na tradicionalni moto skup. Svi, a bilo ih je preko hiljadu, govorili su još prošle godine u glas da su oduševljeni Borom, Borskim jezerom i RTB-om, koji im je otvorio vrata jamskog kafića, 400 metara pod zemljom.

Tamo dole, čuli su se različiti komentari.

„Je l’ znaš, bre, ti da je Bor k’o Filadelfija u odnosu na mnoge gradove u Srbiji!“ – govorio je s oduševljenjem motorista iz Trstenika.

Jedna Knjaževčanka ponovila je i pred TV kamerama ono o čemu je ćućorila sa koleginicom motoristkinjom dok je razgledala kafić: „Divno je, ovo se rečima ne može opisati. Baš sam iznenađena svime što sam videla. Svaka čast Boranima, rudarima i posebno RTB-u!“

RTB sposoban da počne da vraća stare dugove

Rudarsko-topioničarski basen je sam po sebi obeležje Bora i svima prva asocijacija za priču o ovom gradu na istoku Srbije. Prođete li danas Borom, na tu neraskidivu vezu, o kojoj govori predsednik Opštine, na svakom koraku podsetiće vas „Rudar“, „1903.“, „Franja Šistek“, „Đorđe Vajfert“, „Pera Radovanović“, „Grumen rude“ i „Konvertor“ - sedam simbola rudnika i grada.

Kažu da ih je sedam zato što je toliko i kružnih tokova u gradu. Neke, međutim, ta brojka asocira na rudarski hleb sa „sedam kora“. Drugi, pak, tvrde da ih je toliko zbog podele grada na „kilometre“ kojih, eto, opet ima sedam. U Boru, naime, i dan-danas imate naselja koja se zovu „drugi kilometar“, „treći kilometar“ i tako sve do „sedmog“, a zapravo malo ko zna da je ovakva podela nastala tako što se merila udaljenost grada od rudnika.

Svi simboli Bora povezani su u jednu zajedničku priču koja govori o njegovoj transformaciji od rudarske kasabe do modernog industrijskog grada.

U tu priču vas, uz dobrodošlicu u Bor, sa ma koje strane da dolazite, uvodi rudar koji sa topioničkim vagonetom kraj nogu stoji na rotirajućem postolju usred fino zatravljenog kružnog toka na raskrsnici na „četvrtom kilometru“.

Tu je da vas podseti da ulazite u rudarski grad, grad u kome izviru srpski bakar i zlato. Usput, ka centru, prolazite pored uređenih zelenih i cvetnih „ostrva“ na kojima se baškare restaurirani eksponati rudarstva i metalurgije, mašine kojima se „osvajala“ proizvodnja „crvenog“ i plemenitih metala.

KAD SRBIN PROSI: Nikola bakljama i transparentom pitao Anđelu da se uda za njega! (VIDEO)

Ako ste prvi put u Boru, verovatno će vam zastati dah kada negde na „trećem kilometru“, usred zelene gradske oaze koja se pruža po sredini najvećeg bulevara, ugledate i džinovski kamion- damper. Tu se danas, pored brojnih turista, fotografišu i tek venčani parovi sa nekim posebnim guštom. Valjda zato da bi im ljubav doveka bila velika i jaka kao mašina koju žele pored sebe u kadru.

Nedaleko od divovskog kamiona, na putu ka centru grada, sačekaće vas još jedan kružni tok, a na njemu i tabla sa natpisom „1903.“ To je godina kada je u Boru počela proizvodnja bakra zahvaljujući dvojici velikana na čije ćete spomenike malo dalje naići.

Najpre će vas, sa sledećeg kružnog toka „pozdraviti“ Franja Šistek, češki rudarski inženjer, pronalazač i prvi direktor borskih rudnika, a potom, na kružnom toku u starom centru grada, Đorđe Vajfert, čovek koji je otkrio Borski rudnik i Bor, dakle, čovek zbog koga se više od 110 godina na ovim prostorima prevrću brda u potrazi za bakrom.

Ako se, idući dalje, uputite ka upravnoj zgradi RTB-a Bor, neminovno ćete proći pored kružnog toka u čijem se središtu nalazi spomenik Zloćaninu Petru Radovanoviću, rudaru Senjskog rudnika i radničkom tribunu. Ako li posle „Vajferta“ idete udesno, kod Zelene pijace čeka vas šesti kružni tok i na njemu topionički konvertor, simbol metalurgije sa kojom je rudarstvo u Boru neraskidivo povezano. Konvertor je, kažu, tu i kao podsećanje na staru i nedavni prelazak na novu tehnologiju topljenja bakra, onu koja Boru vraća nebo iz 1903. godine.

Finci oduševljeni Borom i saradnjom sa RTB-om prilikom izgradnje nove topionice

Na kraju, ali i na početku (na prvom kružnom toku na koji nailazite ako u Bor dolazite novim nikoličevskim putem), na spomen-postolju je grumen rude bakra. Grumen oko koga su se okupljale i okupljaće se generacije i najrazličitije nacije. Jedan je, dakle, na ulasku u Bor iz pravca Nikoličeva, a drugi krasi prilaz generalnoj direkciji borskog kombinata bakra.

Kao kruna svih obeležja Bora, na zgradi Doma kulture ponosno stoji i sve njih nadgleda ptica feniks - simbol ponovnog rađanja grada iz pepela, u koji su ga umalo pretvorili pokušaji privatizacije RTB-a. Feniks je tu da pokaže snagu i besmrtnost borskog giganta zahvaljujući kojem je i Bor, kako reče motorista s početka ove priče, danas ponovo „Filadelfija, bre!“

(D. T.)