ISPOVEST SRPSKOG TERORISTE: Pokušao sam da unesem BOMBU na aerodrom i železničku stanicu! Evo da li sam uspeo! (FOTO)

Potencijalni terorista bez bilo kakvih problema bi mogao da postavi bombu na aerodrom "Nikola Tesla", kao i na glavnu železničku i autobusku stanicu! "Terorista" Telegrafa je to probao i evo kako se proveo: - U crni ranac stavio sam metalni stalak za kameru, koji je zamenjivao plastični eksploziv i zajedno sa fotografom krenuo u ovu pustolovinu!

Velika panika nastala je posle objave da je na "Marakani" pronađena bomba, a i zbog sve češćih najava da bi islamski teroristi mogli da napadnu Srbiju.

Preporučujemo

Telegraf je nedavno rešio da proveri kakva je bezbednost u Beogradu, kao i kakvo je obezbeđenje na ključnim mestima u glavnom gradu. Došli smo do zaključka da bi potencijalni terorista bez bilo kakvih problema mogao da postavi bombu na aerodrom "Nikola Tesla", kao i na glavnu železničku i autobusku stanicu! Mi smo to pokušali i evo kako smo se proveli.

BEOGRAD NA METI TERORISTA: Sumnja se da će napasti u vozilima gradskog prevoza, vozači moraju da traže bombe!

Tragom vesti o dešavanjima u Makedoniji, ali i tragom pretnji terorizmom Srbiji rešili smo se da ispitamo budnost obezbeđenja na ključnim tačkama svakog grada, a to su aerodrom, glavna železnička i autobuska stanica.

SRBIJA NA METI ISLAMSKIH TERORISTA: Spremaju se stravični napadi dok traje RAMAZAN!

Dakle, beogradski dnevnik jednog "teroriste" izgleda ovako:

U crni ranac stavio sam metalni stalak za kameru, koji je zamenjivao plastični eksploziv i zajedno sa fotografom krenuo u ovu pustolovinu.

SRBIJI PRETI 15 TERORISTA! Evo koji gradovi će biti njihove mete

Kao što sam i očekivao, na glavnoj železničkoj stanici vlada pustoš, što zbog vozova koji saobraćaju na svakih pet sati, vozova koji su u lošem stanju, ali i male zainteresovanosti ljudi da koriste taj vid prevoza.

Već na samom ulazu zatekli smo patrolu policije, koja je, istini za volju, legitimisala dva momka obučena u crne kapute, a mi na sreću prođosmo.

U čekaonici je bilo svega nekoliko putnika i niko nije obraćao pažnju na osobu sa crnom kapom i crnim rancem na leđima, koji se šetao po njoj. U jednom momentu, na pult gde se kupuju karte stavio sam moju torbu sa "paketom", udaljio se od nje, čak i izašao iz stanice. Posle nekoliko minuta sam se vratio na mesto zločina, ali gle čuda, moja torba na istom mestu!

Idem dalje, dolazim na sam peron, ljudi sede na klupama, a voz je pristigao u stanicu. Prišao sam, spustio pored njih torbu i udaljio sam se. Niko nije obraćao pažnju, iako je samo deset metara od moje postavljene “bombe” stanica policije. Nakon nekoliko minuta pored torbe prošla je i patrola vojne policije, ali ništa.

Pošto ovde nisam otkriven, rešio sam da ne trošim svoj eksploziv na nekoliko ljudi i jedan stari voz, nastavljam dalje.

Na glavnoj autobuskoj stanici vlada opšta gužva, što nije čudno jer odatle polaze autobusi za sve putne pravce u državi, a i šire.

Niko, međutim, nije mario za momka sa crnom kapom i crnim rancem. Ulazim u čekaonicu, prilazim biletarnici, kupujem kartu, ostavljam moju torbu na pult i udaljavam se. Moj “paket” stajao je na tom mestu, gde dnevno prođe više hiljada ljudi, duže od 15 minuta, dovoljno da odem na drugi deo grada.

I ovde ništa, niko da stane, da bar dodirne torbu, ljudi prolaze pored nje, ni glavu da okrenu za njom, a i ovde patroliraju non-stop policija i vojna policija. Idemo dalje…

Već na samom ulasku u zdanje, postaje jasno da je ovo ozbiljnija priča, na ulasku su pripadnici žandarmerije, policije, redarsko osoblje, ali i saobraćajna policija. Srce je ipak malo uzdrhtalo, ali prošao sam pored njih.

Na vratima zujanje kamera odmah skreće pažnju da sam snimljen, ali ne dam se, u crnoj kapi, poginjanjem glave krijem se od otkrivanja identiteta, ulazim u aerodrom.

Šetam po terminalima, priznajem, obezbeđenje aerodroma je vrhunsko, kamere su na sve strane, policija, žandarmerija, biće teško, ali još niko ne obraća pažnju na mene.

Rešio sam da moju torbu ostavim pored jednog reklamnog stuba na samom terminalu gde se obavlja poslednje čekiranje pred ukrcavanje u avion.

Gle čuda, duže od 20 minuta niko ne obraća pažnju na "moj poklon". Odjednom dvojica radnika sa članom obezbeđenja prilaze stubu. Pomislih "otkriven sam". Gledam levo, desno, gde da bežim, ali oni gledaju u stub, stoje pored torbe, ne primećuju je.

Uh, dobro je, nisam otkriven. Odjednom, onaj isti radnik nogom šutira moju torbu i pomera je u kraj, jer mu je zasmetala kad je pokušao da priđe bliže stubu. Kada su obavili svoje, otišli su, a crna “torba ubica” je ostala.

Stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić kada smo ga pitali za komentar naše akcije prvo se začudio, a potom nam je izrazio zahvalnost jer smo ovim činom ukazali na ranjivost sistema.

- Ako je zaista moguće da jedan novinar ovo sve uradi, to je dobar signal bezbednosnim službama da podignu svoje operativne sposobnosti na viši nivo i da time otklone sve kritične tačke. Treba vam odati priznanje, jer ste ukazali na ranjivost sistema zarad naše bolje bezbednosti – kaže Dragišić za Telegraf.

On nam objašnjava da se teroristički napadi nikada ne mogu isključiti, ali se može samo dobrim radom bezbednosnih struktura mogućnost za takve akte svesti na minimum.

- To su stvari koje se jednostavno ne mogu sprečiti, a Srbija sama nema potencijal za obaveštajne informacije na tom nivou. Da se razumemo, tako nešto ne može ni CIA, već se jedino zajedničkim radom svih službi mogu preuprediti takve akcije - objašnjava Dragišić.

Marko Nicović kaže za Telegraf da je Srbija generalno uspavana i nespremna za terorističke akte.

– Srbija i njene strukture su dosta uljuljkane i vođene parolom “neće se to nama dogoditi” i jednostavno u našoj državi ne postoji nivo bezbednosti – kaže nam on.

(Telegraf.rs)