Na današnji dan pre 70 godina uništeno je najveće ZLO na svetu! (FOTO) (VIDEO)
Drugi svetski rat je sa sobom doneo neke nove reči, genocid, holokaust, atomske bombe, ali 70 godina nakon toga, 9. maj se širom sveta proslavlja nizom manifestacija. Najveći oružani sukob u istoriji trajao je šest godina i odneo je više od 70 miliona života, kako na strani Savezničkih sila i na strani Osovine
Na današnji dan pre 70 godina nacistička Nemačka kapitulirala je u Drugom svetskom ratu. Od tada se 9. maj širom sveta slavi kao Dan pobede nad fašizmom.
VELIKA ČAST: Putin odlikovao srpske veterane!
Najveći oružani sukob u istoriji trajao je šest godina i odneo je više od 70 miliona života i na strani Savezničkih sila i na strani Osovine.
Sa jedne strane Staljin, Ruzvelt i Truman, a sa druge Hitler, Musolini i car Hirohito obeležili su najvažniji događaj u istoriji koji i danas iza sebe ostavlja niz pitanja.
Nacistička Nemačka je u svoje pohode krenula 1939. godine i brzo je u tome napredovala. Svaki pokušaj Saveznika da se obračuna završavao se bezuspešno što se videlo kada je bombardovana Jugoslavija, još jedna od saveznica, aprila 1941. godine.
Ključna prekretnica bio je ulazak SAD u rat, kao i bitka za Staljingrad. Iako su borbe trajale skoro šest meseci, Crvena armija je uspela da opkoli naciste i povrati ovaj grad.
Poraz Nemaca kod Staljingarada naterao ih je na povlačenje preko Kavkaza, ali je imao i duboke političke posledice.
Ipak, konačan preokret usledio je 1944. godine. U junu su Savezničke snage krenule da se iskrcavaju u Normandiju, odakle je trebalo da krenu u oslobađanje Evrope od nacista.
Bitka za Normandiju je trajala dva meseca, a na strani Saveznika učestvovali su i SAD, Kanada i Velika Britanija, a okončana je 30. avgusta 1944. godine.
Krajem 1944. godine Nemačka je ostala bez saveznika, a i njena teritorija je bila načeta, ali je Hitler i dalje verovao u pobedu. Međutim, gubici koje je Hitler pretrpeo u Ardenima omogućili su saveznicima prodiranje u srce Nemačke.
Već u aprilu 1945. sovjetske i američke trupe presekle su Nemačku na pola, počinje "Berlinska bitka", Hitler je izvšio samoubistvo, a Berlin je pao 2. maja.
U Remsu, glavnom gradu francuske oblasti Šampanje, 7. maja 1945. potpisan je dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, a nemački feldmaršal potpisao je 8. maja (9. maja po moskovskom vremenu) u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata.
Iako su borbe trajale i nekoliko dana nakon što je potpisan mir, veći sukobi i razaranja nisu se ponovili.
Drugi svetski rat je sa sobom doneo neke nove reči, genocid, holokaust, atomske bombe, ali 70 godina nakon toga, 9. maj se širom sveta proslavlja nizom manifestacija.
Oči javnosti uprte se u Rusiju, koja će Dan pobede obeležiti vojnom paradom na kojoj će prisustvovati veliki broj svetskih lidera.
Međutim, značaj parade je i u sagledavanju odnosa Zapad – Istok jer će paradu, zbog sukoba u Ukrajini, bojkotovati zapadni lideri.
Zapadni lideri su odbili poziv u Moskvu ruskog predsednika Vladimira Putina, a samo će se u prestonici Rusije naći nemačka kancelarka Angela Merkel, ali narednog dana, 10. maja. Merkelova i Putin će zajedno tog dana položiti venac na grob Neznanom junaku u Moskvi.
Velika Britanija, SAD, Nemačka, Francuska, Australija, Kanada neće učestvovati na paradi, ali će se u Moskvi naći lideri Kine, Indije i Kube, Makedonije i Srbije.
Najočiglednija tačka sporenja svakako je ukrajinska kriza, ali njoj je prethodila čitava decenija zahlađenja odnosa Moskve i Vašingtona, što je dovelo do toga da se današnje stanje smatra veoma sličnim, ako ne i jednakim hladnoratovskim odnosima.
Ukupno će na paradi prisustvovati oko 30 šefova država i vlada, lider Vijetnama, generalni sekretar UN Ban ki-Mun i mnogi drugi, a kako je ranije bilo najavljeno paradi je trebalo da prisustvuje i lider Severne Koreje Kim Džong-un, ali je prošle nedelje objavljeno da se to ipak neće dogoditi.
Očekuje se dolazak predsednika većine bivših sovjetskih republika koje su stekle nezavisnost 1991, izuzev predsednika Gruzije i Ukrajine, koje su ratovale s Rusijom, te su u hladnim odnosima s Kremljom.
Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, čije zemlje su imale najveće ljudske žrtve tokom Drugog svetskog rata, istakli su svoje prijateljstvo uoči proslave.
- U tom ratu naše zemlje podnele su najveće gubitke. Zato smo protiv svakog pokušaja falsifikovanja istorije... rehabilitacije fašizma ili militarizma - rekao je ruski predsednik posle sastanka sa svojim kineskim kolegom.
Si Đinping je rekao da će se kineski narod uvek sećati istorije i uvek biti protiv njenog falsifikovanja. On je stigao u Moskvu gde se obavljaju poslednje pripreme za vojnu paradu koja se održava sutra na Crvenom trgu.
Kineski vođa je pohvalio čvrsto prijateljstvo dve zemlje "nastalo u sukobima" Drugog svetskog rata dok se Rusija borila protiv Nemaca, a Kina suprotstavljala agresiji Japana.
Sovjetski Savez čiji je Ruska Federacija naslednica, izgubio je najmanje 25 milona ljudi za vreme rata a Kina je, po podacima njenih istraživača, izgubila 20 miliona. Moskva i Peking obeležavaju ovu godišnjicu "ne da bi mrzeli druge države, nego da bi odali počast poginulim herojima i ovekovečili sećanje na njih u istoriji, da se tragedija rata ne bi nikad ponovila" rekao je Si Đinping.
Kineski predsednik prisustvovaće vojnoj paradi na Crvenom trgu uz svoje kolege iz Kube i Indije Raula Kastra i Pranaba Makherdžija, koji su već stigli u Moskvu.
Na paradi u Moskvi će defiliovati preko 16.000 vojnika, 194 oklopnih vozila i 143 aviona i helikoptera. Moskva će prikazati svoje nove topove Koalicija-SV i tenkove Armata T-14 najavljene kao najmoćnije na svetu.
PUTIN GA KONAČNO POKAZAO: Ovako izgleda "Armata", ruski "tenk razbijač" (FOTO) (VIDEO)
Francuski predsednik Fransoa Oland, američki državni sekretar Džon Keri i ministar spoljnih poslova Loran Fabijus, koji neće boraviti u Moskvi, položili su vence na Spomenik neznanom junaku pod Trijumfalnom kapijom u Parizu.
- Pobeda 9. maja bila je pobeda ideala nad totalitarnom ideologijom - rekao je Oland pre polaganja venca, čime je obeležen početak proslave Dana pobede nad nacističkom Nemačkom.
Američki državni sekretar je zatim, zajedno sa šefom francuske diplomatije, položio još jedan venac na grob, u znak francuske zahvalnosti SAD u oslobođenju Francuske od nemačke okupacije.
Predsenik SAD Barak Obama povodom 70. godišnjice pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu odao je počast muškarcima i ženama koji su, kako je rekao, pomogli u spasavanju sveta i polaganju temelja miru.
- Zauvek ćemo biti zahvalni tim izuzetnim ljudima koji su iskazali nesebično milosrđe u jednom od najmračnijih trenutaka - rekao je Obama i dodao da je "to bila generacija koja je doslovno spasila svet, koja je okončala rat i položila temelj za mir".
I nemački parlament obeležava 70 godina od kapitulacije nacističke Nemačke.
Na ceremoniji u Donjem domu nemačkog parlamenta, predsednik Bundestaga Norbert Lamert rekao je da je dan kada je završen Drugi svetski rat bio "dan oslobođenja za ceo kontinent".
- Danas se sećamo miliona žrtava jednog pohoda uništenja bez presedana, protiv drugih naroda, protiv Slovena, evropskih Jevreja - rekao je Lamert na ceremoniji kojoj su prisustvovali nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Nemačke Joakim Gauk.
Od predsednika bivših zemalja Jugoslavije na paradi će učestvovati samo predsednici Srbije i Makedonija, Tomislav Nikolić i Đorđe Ivanov. To su pojedini ruski mediji okarakterisali kao znak da Nikolić i Ivanov "nisu podlegli pritisku Brisela i Vašingtona".
U Moskvi već nekoliko meseci traju pripreme za paradu, a naši vojnici koji se tamo nalaze su istakli da nema veće časti od učešća na paradi.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić istakao je važnost učešća na ovoj paradi i težnju da Srbija bude u dobrim odnosima sa svima.
Jugoslavija, čiji je deo bila Srbija do raspada države tokom 90-ih godina prošlog veka, bila je jedna od zemalja sa najvećim brojem žrtava u Drugom svetskom ratu.
Krajem marta 1941. patriotske snage srušile su pro-nacističku vladu na čelu sa knezom Pavlom Karađorđevićem što je isprovociralo invaziju nacističke Nemačke.
Jugoslovenske vojne snage su bile slomljene, ali je otpočeo otpor uključujući rasporedivanje nemačkih vojnika i naoružanja na balkanskom ratištu što je odložilo pokretanje operacije Barbarosa za dva meseca u odnosu na planirani, najpovoljniji za pokretanje nemačkih tenkova za osvajanje evropskog dela Sovjetskog Saveza.
U okupiranoj Jugoslaviji, gerilski pokret se rasplamsava i pristalice Adolfa Hitlera nisu uspele da se izbore sa tim problemom do kraja Drugog svetskog rata, ali zemlja je platila visoku cenu za narodni otpor i prema različitim procenama, milion do 1,7 miliona Srba od ukupno 15 miliona srpskog stanovništva je poginulo (sedam do 11 procenata populacije) među kojima su preovladavali civili.
U Srbiji će Dan pobede u Drugom Svetskom rat u biti obeležen svečanom akademijom koju organizuje Vlada Srbije, polaganjem venaca i nizom manifestacija.
Svečana Akademija povodom Dana pobede "Buđenje slobode" počinje u 20 časova u beogradskom Sava centru, a govoriće premijer Srbije Aleksandar Vučić i ambasador Rusije Aleksandar Čepurin. Nakon svečanosti, evropsku premijeru imaće film "Bitka za Sevastopolj".
Obeležavanje Dana pobede će početi ceremonijom polaganja venaca i odavanja počasti kod spomenika Neznanom junaku na Avali, koju će predvoditi izaslanik predsednika Srbije u 10.00 sati.
(Telegra.rs / Tanjug / Beta)