OVO JE NAJJAČI TITOV UDARNIK: Rule je radio na 104 RADNE AKCIJE U JUGOSLAVIJI!

- Tito nas je mnogo voleo i mi brigadiri njega. Od 1980. svake godine 4. maja i 29. novembra idem da mu se poklonim u Kući cveća. I tako će biti sve dok me noge nose - priča Miodrag Milošević Rule, dobitnik najvećeg broja udarničkih znački

Nema radne akcije na kojoj Miodrag Milošević Rule (61) iz Umčara nije bio. Kada se sve sabere, Rule je od 1963. do 1999. godine na radnim akcijama radio 115 meseci, a udarnik je bio 104 puta.

Preporučujemo

-  U junu će se navršiti 52 godine otkako sam s osam i po godina otišao na prvu Omladinsku radnu akciju. Niko me nije zvao, niko me nije poveo za ruku. Otišao sam sam. Glavna pozivnica bili su mi veseli žamor brigadira, smeh i neprekidna, vesela pesma koja je odzvanjala Umčarima i okolinom. Eh, kako je to lepo zvučalo - priča Rule, prenose Večernje novosti.

Najpre je bio vodonoša, nekoliko godina kasnije unapređen je u "važnog nosača dokumenta", a pred kraj akcije dobio je i lopatu.

- E, s njom sam zaslužio i prvu udarničku značku. Ne možete ni da zamislite  koliko sam se pravio važan. Koliko sam se šepurio po Umčarima. Mislio sam da ceo svet zna za mene. Značku s grudi nisam skidao i nikom nisam dao ni da je dodirne, čak ni majci i braći - priča Milošević.

Kad je razoran zemljotres pogodio Makedoniju, on je otišao i tamo kao pravi brigadir.

- Skoplje je izgledalo sablasno. Odmah su nam podeljeni radni zadaci, a meni su zapali kolica i lopata, oboje mnogo veći od mene, ali ne i od mog srca. Radio sam, prvi put osetio krvave žuljeve i nisam mario. Tu je pala i druga udarnička značka - s osmehom priča Rule.

Tokom godina su se ređale akcije, od Triglava do Vardara, od Jadrana do Đerdapa.

- Podizali smo zemlju, osavremenjivali, uređivali. Radovali smo se svakom kilometru puta, svakom mostu, svakom komadu zemlje otetom od bara i šikara. Niko nije ni pomišljao da mu se plati za rad. Najveća plata bila je poziv na akciju i mesto u brigadirskoj četi. Za sebične među nama nije bilo mesta. Ponosom nas je ispunjavao svaki metar uređenog nasipa, svaki tunel, a o pruzi Beograd-Bar da ne govorim - priča ponosno Rule i nastavlja:

- Kad sam pre neki dan pročitao da su Britanci ovu prugu proglasili među 10 najspektakularnijih, srce je htelo da mi pukne. Od sreće sam i zaplakao. Da me sad pozovu, ponovo bih odleteo na akciju - ističe Rule.

- Akcije su mi peglale bore i zaveštale reumu. Bilo je i nezgoda, poput one u Medveđi 1978. kad me je otkačena žica dalekovoda "pomazila" po ruci. Plakao sam tri-četiri dana i onda nastavio da radim. Vremena za kukanje nije bilo. Jer, naše su građevine različite od drugih. U njih je ugrađeno manje betona, a više ljubavi, prijateljstva i mnogo mladosti - priča Milošević.

On kaže da mu je u požaru u kojem je izgorela njegova kuća stradalo mnogo akcijaških uspomena i većina udarničkih znački.

- U invalidsku penziju otišao sam iz GSP 1989, pa primam samo 17.000 dinara. Zato sam i naučio da zujim okolo da zaradim koji dinar preko - priča Rule.

On kaže da se s drugom Titom sreo pet puta. S njim se prvi put rukovao u Skoplju 1963, a poslednji put u Ljubljani u februaru 1980. u njegovoj sobi u Kliničkom centru:

- Tito nas je mnogo voleo i mi brigadiri njega. Od 1980. svake godine 4. maja i 29. novembra idem da mu se poklonim u Kući cveća. I tako će biti sve dok me noge nose.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)