PUT SVILE: Kinezi ulažu 20 milijardi dolara u megaprojekat koji će promeniti svetsku infrastrukturu

U martu je dodatni zamah dobila kineska inicijativa koja bi mogla da ima dramatičan uticaj na globalnu ekonomiju, a iz koje bi i Hrvatska mogla da izvuče prednosti ako se na strateškom nivou otvori novim prilikama

Prošlog meseca Azijskoj banci za ulaganje u infrastruktruru (AIIB) pridružile su se kao suosnivači prvo Velika Britanija, a onda i druge članice Evropske unije.

Preporučujemo

Međutim, u martu je dodatni zamah dobila još jedna kineska inicijativa koja bi mogla da ima dramatičan uticaj na globalnu ekonomiju, a iz koje bi i Hrvatska mogla da izvuče prednosti ako se na strateškom nivou otvori novim prilikama, piše Jutarnji.hr.

U pitanju je novi "put svile", ogromni program infrastrukturnih ulaganja pod nazivom "Jedan pojas - jedan put" (One Belt One Road). Na poslednjem zasedanju Nacionalnog narodnog kongresa u martu ova inicijativa, koja jednim se jednim svojim delom tiče i Hrvatske, imenovana je glavnim prioritetom Kine, a to znači da iza projekta stoji i konkretan novac.

Novi autoputevi, brze železnice, luke kao energetska i komunikacijska infrastruktura trebalo bi, kako planiraju Kinezi, da povezuju celo evroazijsko područje s tri milijarde potrošača.

Kopnena komponenta, "Ekonomski pojas puta svile", trebalo bi da poveže 20 zemalja od Kine do Turske, Rumunije i severa Evrope, a "Pomorski put svile 21. veka" pojačaće pomorske rute do Afričkog roga te Sueskim kanalom do severnog Jadrana.

Kineski predsednik Si Đinping je ovaj projekat predstavio krajem 2013. godine, a projekat ima za cilj da se za deset godina ostvari 2,5 milijardi dolara spoljne trgovine na godišnjem nivou među zemljama u ekonomskom pojasu. Kinezi su spremni da sami ulažu, nude kredite i garancijske fondove, a ukupna ulaganja procenjuju se na milijarde dolara. Za početak, Kina je za međunarodna ulaganja osnovala novi fond vredan 40 milijardi dolara.

Krešimir Jurlin, naučnik sa zagrebačkog Instituta za razvoj i međunarodne odnose, ističe kako je u Hrvatskoj, ali i celoj Evropskoj uniji srazmerno malo pažnje upućeno ovoj kineskoj inicijativi, "verovatno zbog percepcije kako je reč o projektu daleke budućnosti".

- Ideja zaista zvuči futuristički i megalomanski jer dve komponente te inicijative, kopnena i morska, predstavljaju integrisani niz velikih infrastrukturnih projekata, procenjenih na više od 20 milijardi dolara. Međutim, nije reč o tek planiranoj gradnji pruge ili autoputa s početkom u Kini, koja će za deset ili 20 godina završiti u Evropi. Deo tog projekta već se ostvaruje pa je Kina najavila alokaciju 40 milijardi dolara u razvojni fond kao deo svojih ukupnih planiranih ulaganja, procenjenih na 1,7 milijardi dolara. Kina takođe sufinansira konkretne projekte koji su kompatibilni s inicijativom, na primer vrednosti 23 milijarde dolara prema bilateralnim sporazumima s Kazahstanom - ističe Jurlin.

- Prema postojećim planovima, obe komponente potencijalno uključuju i naše tranzitne pravce jer prekomorska završava u Jadranu, a železnička u Turskoj. Ponovno, nije reč o dalekoj budućnosti jer je našoj javnosti malo poznato da se povezivanje Evrope i Azije izrazito pojačalo, na primer otvaranjem tunela ispod Bosfora 2013. kao i uspostavljanjem železničke transevroazijske veze preko Rusije koja je otvarena 2011. godine - navodi Jurlin.

Mario Rendulić, predsednik Poslovne asocijacije Kine i jugoistočne Evrope, ističe da Hrvatska jedina u regiji ne sarađuje s Kinom na infrastrukturnim projektima.

- Samo u Srbiji dogovoreno je 5,5 milijardi dolara poslova - železnice, termoelektrane i hidroelektrane, autoputevi, rečne luke... - ističe Rendulić čije udruženje radi na promociji Hrvatske u Kini i tržištima središnje Azije, mogućnostima ekonomske saradnje kineskih i hrvatskih kompanija, kao i kineskih ulaganja i kapitala u regiji.

- U Luci Dunav u Pančevu, najjačoj u regiji, pregovara se o osnivanju slobodne zone u kojoj bi Kinezi uložili u proizvodne pogone. Među novim članicama EU, Kina ima najjaču poslovnu saradnju s Poljskom i Mađarskom. Železnica, morske i rečne luke su neki od projekata za koje su Kinezi zainteresovani u Hrvatskoj - kaže Mario Rendulić.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)