DEVIZNE REZERVE SRBIJE U SIGURNIM RUKAMA: Evo šta Goran Kunjadić kaže o bezbednosti srpskog novca! (FOTO)

Generalni direktor Sektora za informacione tehnologije NBS za naš portal po prvi put otkriva koliko su bezbedne devizne rezerve zemlje i kako se one čuvaju i kako nam na sistemu bezbednosti zavide stručnjaci iz Evrope, ali i o tome kako treba da funkcioniše IT sektor u jednoj takvoj instituciji kao što je centralna banka

Generalni direktor Sektora za informacione tehnologije u Narodnoj banci Srbije dr Goran Kunjadić u intervjuu za Telegraf.rs govori o tome kako je obavljati ovu izuzetno odgovornu funkciju u državi, na koji su način stručnjaci iz njegovog sektora uštedeli Srbiji preko milion i po evra, kao i o tome koliko su bezbedne devizne rezerve Srbije i mreža NBS-a!

Čovek koji se retko sreće u medijima i za čiji posao dosta Srba nikad nije čulo, a obavlja jednu od najvažnijih stvari u zemlji, jer brine o bezbednosti podataka u NBS, kao i o softveru o deviznim rezervama za Telegraf.rs po prvi put objašnjava komplikovanost njegovog poziva.

Uz veliko zalaganje Kunjadića, guvernera NBS Jorgovanke Tabaković i IT sektora ostvaren je i istorijski "dolazak" "PayPal-a" u Srbiju čiji rad je i zvanično potvrđen 14. aprila 2015. godine.

Goran Kunjadić nam otkriva tajnu da je njegov san i želja bila da pravi avione, ali ga je sudbina odvela na drugu stranu i danas je prvi čovek IT sektora u NBS!

Otkud Vi u NBS?

- Na ovo mesto u NBS sam došao isključivo zahvaljujući mojoj stručnosti, a ne preko političkih veza jer nisam član nijedne stranke. Potpuno sam apolitičan. Jednostavno celog života sam se bavio samo stručnim stvarima.

Kako je išla vaša karijera po pitanju obrazovanja?

- Završio sam Mašinski fakultet u Beogradu – grupu za aerokosmotehniku. Maštao sam nekada da pravim avione. Što sam jednim delom i uspeo jer sam radio u fabrici aviona Utva u Pančevu, a onda su došle sankcije, rat i kriza. Tu smo radili remont Orla, Galeba kao i drugih stvari vezanih za namensku industriju. Tamo sam uživao iako sam jedno vreme radio i bez mesečnih primanja. Često smo radili za neke polutke, brašno i šećer i sada tvrdim da je bilo makar malo bolje stanje i danas bih se time bavio.

Onda sam otišao u tadašnju Agenciju za procenu društvenog kapitala, koja je bila u direktnoj  nadležnosti Vlade Srbije na čelu sa Mirkom Marijanovićem. Procenjivao se kapital prilikom privatizovanja društvenih firmi. Oni su tražili tada nekoga da im napravi softver kako bi imali sve podatke na jednom mestu, a direktor je bila Nada Mijailović. Raspisan je konkurs, ali su tražili za ulaznicu prvo da kandidat napravi softer. Meni je trebalo dva meseca da sve to završim, sećam se da sam to uradio u programskom jeziku “Paskal“, a napominjem da je tadašnji najjači računar bio je čuvena 386-ica sa „Herkules” grafičkom karticom. Ja sam vremenom usavršavao taj softver koliko sam mogao u skladu sa mogućnostima i tehnikom koja je tada bila dostupna.

Tako ste od pravljenja aviona prešli na pravljenje softvera?

- Može se tako reći. Iako moram da kažem da sam u toj agenciji bio majstor za sve, pa su me tako zvali da menjam i pokvarene kvake bez obzira što sam bio inženjer, jednostavno ljudi su tako gledali na stvar. Govorili su: „Kad inženjer radi na softveru onda zna i kvake da popravlja“. Ja

sam u početku sam i unosio podatke, kasnije mi je tek stigla pomoć.

– Kada su krenule privatizacije sa kojom je krenulo i besplatno dodeljivanje akcija, pa je Agencija prerasla u Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju, a prvi ministar je  bio Milan Beko, on je veoma kratko bio na toj funkciji, a njega je zamenila Jorgovanka Tabaković i tu smo se nas dvoje prvi put sreli i sarađivali oko dve godine. Ona je videla da naš  računarski centar dobro funkcioniše, a bilo nas je svega troje. Tada Internet nije bio dostupan  kao što je sada slučaj već smo se snalazili kako smo umeli. 1997. godine donet je Zakon o  dodeli besplatnih akcija, a meni je dopao zadatak da vodim podatke o tome, što nije nimalo lak  zadatak jer tu nije bilo dozvoljeno grešiti jer su ljudi osetljivi tu na pogreške i kada vide da na primer njihov kolega sa istim brojem godina radnog staža ima jednu akciju više, a tada je milion i po ljudi dobilo besplatne akcije. Nimalo lak posao.

Onda su došle demokratske promene u zemlji, kako se to odrazilo na Vašu karijeru?

– 2000-te se promenilo sve, u svom tom periodu promena bili su strahoviti udari i napadi na baze podataka sa građanima koji su dobijali akcije, ali sam na svu sreću dovijajući se raznim sistemima zaštite  uspeo sve podatke da sačuvam. Kasnije je formirana Agencija za privatizaciju i takozvani Privremeni registar, koji sam ja vodio, a odbio sam da vodim čitav IT sektor Agencije. Ono o čemu sam posebno vodio računa je bezbednost podataka, tada sam radio projekat 2002. godine da sa korisnik loguje čip karticom i pinom, a ne korišćenjem username i pasword modela, što je tada bilo nezamislivo. To su tada videli profesori sa ETF-a i Singidunuma, prof  Milosavljević, Branko Kovačević i drugi koji su bili oduševljeni mojim radom i podstakli me da završim magistarske studije koje sam krenuo da pohađam na Univerzitetu Singidunum, na smeru zaštite i bezbednosti podataka. Meni je sve to jako prijalo i tada sam mnogo naučio i završio magistarske studije. Tada sam odlučio da napustim Agenciju za privatizaciju i krenem da radim u privatnoj firmi SIP koja se bavila platnim karticama, to je bilo 2005. godine gde sam se bavio projektovanjem softvera za čip kartice, a pomalo i biometrijom. Programi i softveri na kojima sam ja radio i danas koriste mnoge banke širom Srbije.

Predajete i na Univerzitetu Singidunum?

- Da. Počeo da držim vežbe na Singidunumu i prvo sam predavao programski jezik C++, koga deca ne vole i smatraju za jako dosadan predmet, ali sam uspeo i na kraju sam objavio i zbirku zadataka iz tog predmeta, a trenutno sam angažovan na predmetu zaštite sistema, jer to nekako i najbolje znam, kao i na predmetu veštačke inteligencije. U međuvremenu ista ekipa profesora me je podsticala da uradim i doktorat, te 2008. godine prjavljujem tezu sa temom „Analiza transformacije biometrijskih podataka i njihova primena u kriptografskim operacijama “ isto na Singidunumu. To je trajalo pet do šest godina, što uz aktivan rad i ne može brže, ko kaže da je na doktoratu radio non stop, nije iskren, to nije moguće.

Kako kombinujete obaveze ovde u NBS sa obavezama na Singidunumu?

- To je sve van radnog vremena, predavanja su u popodnevnim satima, a u NBS-u je radno vreme sektora za informacione tehnologije non-stop. Ipak, zna se šta je prioritet to je posao u banci, a Singidunum je vanredno, van radnog vremena ili subotom. Tako da uz velike napore stiže se sve. S tim mojim poslom se složila i guvernerka Tabaković, naročito pošto je sve urađeno u skladu sa zakonom i gde nema nikakvog sukoba interesa. Jer između privatnog fakulteta i NBS nema nikakve veze. Teorijsko usavršavanje na fakultetu doprinosi mom rau u NBS dok moje praktično iskustvo u NBS doprinosi kvalitetu nasatave na fakultetu.

Koja su vaša zaduženja u NBS?

- Tu sam direktor Sektora za IT. Kada sam došao ovde to nije bio sektor, već je kasnije podignut na taj nivo. On se ranije samo zvao IT i kao takav i bio je jedna vrsta “help desk-a”. U dogovoru sa guvernerkom Tabaković krenuli smo u ozbiljnu rekonstrukciju celog sistema. Onda smo sve IT funkcije objedinili u ovaj sektor i ja sam postao direktno odgovoran guverneru za svoj rad. Jorgovanka Tabaković smatra da je IT jako bitan, da su informacije jako važne u procesu donošenja veoma važnih odluka i ona želi da ima kontrolu nad svim tim stvarima. Sada radimo  još jednu reorganizaciju koja će krenuti od maja gde ćemo pridodati i komunikacione tehnologije. Uveli smo nove tehnologije, te smo nadograđivali baze podataka koje su kupljene 70tih godina.

- Napravili smo direktan ugovor sa „Oraklom“ i sve smo uveli u red, sve je licencirano i po pravilu. To je jako dobra stvar. Samim tim smo uradili i veliku uštedu jer smo sistematizacijom baze podataka optimizovali i celu hardversku infrastukturu. Naravno uvek se sve dograđuje jer je to prosto živ proces. Uveli smo i “Biznis Intelidžens” što nam je u mnogome olakšalo rad kada su u pitanju izveštaji koji su bili veliki problem za sve, a samim tim smo oslobodili i resurse IT-a, što su izuzetno bitne stvari, jer kada se uzme u obzir da je u NBS samo 5 odsto ljudi zaposleno u IT sektoru, što je duplo manje od svetskog standarda gde je taj procenat na 10 odsto je velika stvar.  Ne možemo da zapošljavamo nove ljude, ali se snalazimo. Posebno bih istakao da je naš tim jako posvećen i velikim naporom i radom uspevamo da postignemo sve što se od nas traži, a nekada i više.

Čime se trenutno bavi vaš sektor?

- Sada trenutno pravimo program preko kog bi se informacije mogle uživo pratiti što bi bilo od velike koristi guverneru i viceguvernerima da donose važne odluke, jer oni moraju imati podatke iz minuta u minut.

Jeste li se na ovoj poziciji susretali i sa otporom prema novim tehnologijama?

- Otpora je bilo. Interesantno je reći da ljudi koji su pružali najviše otpora novim tehnologijama sada spadaju u one koji najvatrenije brane te nove tehnologije. Prosto su shvatili koliko su nove tehnologije učinile njohov rad boljim i efikasnijim. Takođe je interesantno da imamo starije ljude koji su mnogo brže i bolje prihvatili savremene tehnologije nego neki mlađi. Moram da kažem da ima nekih ljudi kojih mi je prosto žao što su morali da odu u penziju jer su se toliko dobro snalazili da je to čudo. To je prosto pitanje stava čoveka, a nije vezano za godine. Pitanje je koliko su ljudi spremni da uče i da napreduju.

Malo ljudi zna da NBS ima svoj softver – jedinstven u svetu, a namenjen za upravljanje deviznim rezervama?

- Ljudi misle da devizne rezerve stoje tu dole kod nas u podrumu uvezane u vrećama i zaključane u sefu gde ih čuva stražar. To nije tako. One se plasiraju najnormalnije, a softveri za njih koštaju veoma mnogo u proseku milion i po evra, plus oko pola miliona godišnje za održavanje, a uvođenje softvera u rad traje i po nekoliko godina. Sa ponosom moram da kažem da je naš IT sektor taj softver uradio sam, i veoma sam ponosan na tu činjenicu. Napravljena je više milionska ušteda za NBS, a to niko nigde nije pomenuo.

Koliko je on bezbedan?

- Ništa nije apsolutno bezbedno, ali ovde je bezbedno što je kod pod našom kontolom i što tačno znamo šta radimo. Nismo mi napravili Milenijum, ali smo napravili softver sličan njemu koji sami kontrolišemo i koji je kompletno proizvod IT sektora NBS.

Koliko vam je trebalo vremena da ga napravite?

- Trebalo nam je oko godinu i po dana da ga napravimo. To je kompleksna stvar, a ako računamo i back office onda je trebalo dve i po godine. To je veoma ozbiljna stvar. Imali smo front office koji čine Blumberg i Rojters i to smo morali da kupimo, hteli ili ne. Zatim imamo back office gde se svi podaci sumiraju, a on je urađen kompletno i već je postojao. Problem je bio srednji softverski sloj.  Mi smo proračunali koje su nam funkcije potrebne, seli i napravili našu stvar i tako napravili sofver za naše potrebe koji radi.

- Nezavisno od ovog softvera uradili smo i softver za online aukciju koji je u skladu sa našim zakonima a razgovorima smo i sa nekim važnim ministartsvima da im ustupimo softver, naravno besplatno. Na taj način doprinosimo dodatnim uštedama i u državnoj upravi i pokazujemo da se vrednim i istrajnim radom naših ljudi može izbeći kupovina softvera i značajne uštede.

Šta je sa “Mrežnom bezbednosti podataka”?

- Kada je ona u pitanju koristili smo iskustva Centralnih banaka Nemačke i Francuske. Moje je nekako mišljenje da su to Nemci doveli do savršenstva, mi još nismo dostigli taj nivo ali težimo tome. Prvo što smo uradili je to da smo zatvorili spoljašnje VPN pristupe, gde smo naišli na otpore jer su neki eksterni partneri održavali neke delove sistema, pa smo to presekli, jer nismo želeli da razmišljamo i rizikujemo kojim oni podacima pristupaju. Napravili smo nekoliko sistem sala koje su napravljene po najvišim standardima, jednostavno o svemu smo vodili računa. Ponavljam da nema apsolutne bezbednosti ali mi smo veoma dobro sve to pokrili koliko se može. Imamo najviše moguće standarde koje maksimalno poštujemo. Prati se stalno rad i bezbednost mreže. Sve to sami razvijamo i naši ljudi rade na tome.

– Organizujemo redovno Forum Centralnih banaka iz Evrope, jedini u Evropi! Belgrade Information Technology in Central Bank Forum – BITCB, gde razmenjujemo iskustva i verujte da su nam u mnogim stvarima zavideli kako smo rešili neke stvari i rešli da kopiraju naša rešenja. Bili su prisutni predstavnici 24 centralne banke među kojima bih istakao Bundesbanku, Centralnu banku Francuske, Švajcarske, Ruske federacije kao i Tadžikistana kao dela evroazijkse inicijative. Skup je zatvorenog tipa ali razmišljamo da ga otvorimo za pojedine učesnike kao goste.  Zbog svega toga smo pozvani od strane Švajcarske centralne banke u CBC (klub centralnih banaka), iako Srbija još uvek nije član tog kluba, što je veoma važno za promociju zemlje i velika čast.

Koje su još aktivnosti IT sektora?

- Radimo poslovno-informacioni sisten za Zavod za izradu novčanica, to nam je veliki projekat. Zavod izrađuje i lična dokumenta, odlikovanja, plakete, to je jedan kompleksni sistem i radimo sistem za njih i unapređujemo ga. Čime smanjujemo troškove poslovanja Zavoda za izradu novčanica i NBS u celini.

- Ja forsiram obuku i obrazovanje ljudi, jer ako nemate obrazovane ljude onda ništa od posla. Veoma je teško da privučemo kvalitetne ljude da dođu da rade za nas, a da oni ne odu u privatne firme koje im nude mnogo bolje uslove i plate. Zato na sve načine se dovijamo da kvalitetne ljude dodatno obrazujemo i zadržimo ih ovde. Ljudi pogrešno misle da mi ovde imamo ogromne plate i da ništa ne radimo. Čekajte to nije tačno.

Generalni direktor Sektora za informacione tehnologije u Narodnoj banci Srbije dr Goran Kunjadić ovako je za Telegraf.rs po prvi put izneo mnoge informacije za koje građani nisu ni znali da postoje. On je samo jedan u nizu odgovornih i stručnih ljudi u NBS i Srbiji za čiji se posao gotovo i ne zna, a veoma je važan za državu, za bezbednost podataka, deviznih rezervi i svega onog što običan čovek ne vidi.

Kunjadić je za veoma krato vreme organizovao IT sektor u NBS i doveo ga blizu savršenstva (jer uvek može bolje), a taj deo kojim on upravlja postao je uzor za funkcionisanje mnogih institucija u Evropi, a i šire.

(D. Z.)