GDE ĆE NEGO KOD SRBA: Hrvatima jeftinije da se leče, nego da se liječe!

"Kafetin" čija je cena u Srbiji 120 dinara, Hrvate u "lijepoj njihovoj" košta 267 dinara, zbog čega po lekove dolaze u Srbiju, jer su ovde više nego duplo jeftiniji

Činjenicu da se lekovi u Srbiji prodaju po višestruko nižim cenama od onih koje važe u ostatku Evrope, koriste i Hrvati, koji kod nas najčešće kupuju lekove protiv prehlade, gripa, zubobolje, glavobolje, ali i antibiotike, lekove za pritisak i bolesti srca, antidepresive...

Preporučujemo

Jedan hrvatski dnevni list sproveo je istraživanje koje je pokazalo da je u Hrvatskoj lakše "lečiti se" nego "liječiti se", kao i da kafetin koji je za prosečnog Hrvata važio za najjeftiniji lek, to nije otkad su uporedili njegovu cenu u svojoj zemlji, sa onom po kojoj ga mogu kupiti Srbi i Bosanci u svojim državama.

JEFTINIJI LEKOVI: Cena svakog trećeg niža za 15 odsto!

"Bajerov aspirin" od 100 miligrama kod nas košta 296 dinara, odnosno 18.35 kuna, dok je u Hrvatskoj 38.09 kuna, ili 602 dinara.

"Kafetin" čija je cena u Srbiji 120 dinara, Hrvate u "lijepoj njihovoj" košta 267 dinara.

- Srbija generalno ima najjeftinije lekove, ali isto tako, kad uzmemo u obzir prosečne cene u svim zemljama bivše Jugoslavije, i naše zarade su najniže. Hrvatska i Slovenija su po tom pitanju neuporedivo skuplje - kaže Zulfer Bahtijari, farmaceut jedne beogradske apoteke.

Lekovi u Srbiji su dodatno pojeftinili i u odnosu na region, kad je 1. januara počela da se primenjuje nova Lista lekova, sa koje je cena polovina lekova snižena 10 do 62 odsto.

Predsednik Skupštine Udruženja privatnih apotekara Srbije Dragutin Rajevac objašnjava da lekove u Srbiji kupuju obično oni Hrvati koji žive blizu granice.

- Ne radi se ni o kakvoj masovnoj pojavi, neće nam pokupovati sve lekove - kroz šalu napominje Rajevac.

On je istakao da niske cene lekove kod nas nisu dobra stvar.

- Lekovi su kod nas jeftiniji nego bilo gde u Evropi. Cene su nekoliko puta padale, i nisu rasle čak ni kad su skakali evro i švajcarski franak. Kad u takvim situacijama ne dođe do poskupljenja, to osiromašuje proizvođača, jer niske cene dovode do toga da ga fabrika ne proizvodi, a i ako ga proizvodi, postavlja se pitanje kvaliteta tog proizvoda. Isto tako, samo kod nas je marža 12 odsto - nigde u svetu ona nije ispod 25 odsto, osim u Sloveniji u kojoj postoji klizna marža, od 9 do 30 odsto, pa ona niža važi za skuplje, a viša za jeftinije medikamente - objašnjava Rajevac.

(Telegraf.rs/ Izvor: Naše novine)