DA LI STE MEĐU NJIMA? 7 nepatriotskih tipova Srba koji se najviše busaju u grudi

Tajna uspeha jedne države i društva je u sitnicama, pošto je totalitet sitnica ono što čini život. Da bismo promenili zemlju i učinili je udobnijim i normalnijim mestom za život moramo da prestanemo da budemo patriote samo na rečima i da to postanemo na delima. Ne morate da umrete za svoju zemlju, mnogo je bolje da za nju počnete da živite

Ako postoji nešto što Srbiji nedostaje, onda je to jedinstvo reči i dela. Svi mnogo pričaju i svi su u načelu veliki rodoljubi, ali kada se pređe sa ispuštanja zvukova na stvarno ponašanje onda se vidi da u našoj zemlji istinskih patriota skoro i da nema.

Preporučujemo

Moglo bi se reći čak i da su istinski rodoljubi najčešće oni koji o tome ćute i koji se tako uopšte i ne predstavljaju, dok su oni koji se najviše busaju u grudi najveći srbomrsci od svih ljudi.

Evo sedam tipova baš takvih pripadnika našeg naroda. Lista naravno nije potpuna, ali dajemo vam slobodu da je prošitire u komentarima.

1. Ljudi koji pljuju na ulici

Ovo je naizgled bezazlena aktivnost kojoj se odaje ogromna većina stanovništva. Kakve ona veze ima sa ljubavlju prema otadžbini? Svake veze. Prvo, odvratno je. Ljudi hodaju po ulici sa nečijom šlajmarom na svakom koraku. Drugo, pljuvačka stvara užasan ambijent kojim se krećemo i podsvesno doprinosi mnogo težim oblicima ponašanja koji sveukupno ruše javni interes (to je interes svih nas zajedno) i stvaraju katastrofalnu sliku o našoj zemlji, pre svega nama samima. Samo je jedan korak između nepoštovanja rođene države pljuvanjem, i pljačkanja njene imovine zbog kojih umiru bebe jer nema dovoljno inkubatora u bolnicama.

2. Ljudi koji po ulici bacaju smeće

Kontejneri i kante postoje sa razlogom, a razlog je jednostavan: ne želimo da živimo u smeću. Zbog čega? Nije higijenski, uništava se životna sredina koja sutra treba da ostane potomcima današnjih generacija i za koju su milioni ljudi umirali, i ponovo da kažemo i za ovo, podsvesno kreira katastrofalnu sliku o zemlji u kojoj živimo, i to u nama samima. Svako ko baci plastičnu flašu na travnjak u parku umesto u kantu doslovno urinira po grobu Neznanog junaka. Isto čini i svako ko baca smeće po divljim deponijama i po prirodi. Isto čini i svako ko unirira pod nečijim prozorom. Poštujte zemlju po kojoj hodate i ljude sa kojima delite isti vazduh.

3. Ljudi koji uništavaju javnu svojinu

Ako polomiš zasađeno stablo na ulici ne samo što si očiti kreten, nego si još i nepatriotski kreten. Šta ti smeta drvo? Ako hoćeš da lomiš nešto idi kući i slomi svoje ogledalo pošto je najmanje što zaslužuješ sedam godina teške nesreće. Šta ti smeta kanta, ili telefonska govornica, ili saobraćajni znak, ili ljuljaška za decu u parku, ili fini umetnički grafit? Sve što se nalazi na ulici ima svoju svrhu. Ako hoćeš da živiš u razvaljenoj zemlji preseli se u neku koju mrziš i posveti se sistematski njenom uništavanju. Ili, još bolje, prestani da se ponašaš kao idiot i ostani u svojoj.

4. Ljudi koji ne poštuju starije građane

Država i društvo nisu nastali ni iz čega, nego su se razvili tokom dugog vremenskog perioda i svako ko je ikada živeo na ovaj ili onaj način doprineo je njenom stvaranju. Stariji građani, penzioneri, su živi pripadnici generacija koje su gradile ono što smo mi sada imamo. Možda to nije savršeno, ali ako se prema starijim pokolenjima ponašate kao da su gamad rušite i ovo što imamo. Pritom, ti ljudi to nisu zaslužili. Ljudi koji recimo viču na penzionere jer sporo izlaze iz autobusa, ili zato što se uopšte voze javnim prevozom, ili čak ih udaraju, ne samo što se ponašaju nemoralno nego snažno doprinose budućem nestanku države koju navodno vole. Još su pride i proklete kukavice koje napadaju slabije.

5. Ljudi koji su otišli iz Srbije, ali seku vene zbog svog rodoljublja i govore nam da je Zapad iz koga neće da se vrate užasan

Svi ih znamo. Neka prestanu da se*u.

6. Ljudi koji veruju u, i šire, teorije zavere i time zaglupljuju i sebe i narod koji navodno vole

Kažu da su verovanju u teorije zavere najpodložniji slabo obrazovani ljudi, funkcionalno nepismeni, obezvlašćeni, oni razočarani u život koji moraju nekako da objasne zašto nisu uspeli. Mora neko da bude kriv, nikako ne smemo da budemo mi. Ni mi lično, ni mi kao narod, ni mi kao vrsta. Ništa se ne dešava slučajno i spontano, uprkos tome što se većina istorijskih događaja zaista dešava bez ikakvog plana i programa. Ne kažemo da zakulisne radnje ne postoje, ali ako u svemu tražite zakulisnu radnju ne pomažete ni sebi ni društvu u kome živite. Šta više, odmažete mu i onemogućavate mu da se sabere i da pogleda sebi u dušu. Ništa nije tako korisno ljudskom biću kao autorefleksija i samokritika. Ništa.

7. Ljudi koji kradu kad odu u inostranstvo

Čim pređete granicu vi prestajete da budete na domaćem terenu i sve što radite na drugoj strani naše zavese ima svog odjeka u umovima ljudi sa kojima ste u kontaktu. Nijedna zemlje, pa ni Srbija, nije ostrvo (čak ni ostrvske zemlje nisu ostrvo) da bi mogla sebi da priušti da je se ne tiče kako je drugi tretiraju. Ko ode van zemlje i krade u inostranstvu svesno doprinosi tome da svet Srbe vidi kao lopovski narod. Da li je to zaista način na koji želite da drugi vide Srbe? Da li vi mislite da su Srbi lopovi? Zašto mrzite svoj narod koji navodno volite?

(Telegraf.rs.)