ROMEO I JULIJA LEČE KOSOVSKE RANE: Ovako je "Gardijan" video predstavu Mikija Manojlovića!

U tekstu naslovljenom "Pozajmili krila od Kupidona: Romeo i Julija pomažu u isceljivanju kosovskih rana" o predstavi Mikija Manojlovića piše novinar "Gardijana" Kit Džilet

Predstava jednog od najboljih srpskih glumaca Mikija Manojlovića "Romeo i Julija", koja je premijerno prikazana 5. aprila u Narodnom pozorištu, prema navodima Britanaca "zbližila je žitelje Kosova i Srbije u podsticanju pomirenja".

Preporučujemo

Ovim rečima u tekstu naslovljenom "Pozajmili krila od Kupidona: Romeo i Julija pomažu u isceljivanju kosovskih rana" o predstavi piše novinar "Gardijana" Kit Džilet, čiji vam tekst prenosimo ovom prilikom.

Gardijan: "Pozajmili krila od Kupidona: Romeo i Julija pomažu u isceljvanju kosovskih rana"

"Nema manje dirljivih mesta za postavku komada o nesrećnim ljubavnicima nego u bivšoj Jugoslaviji, gde trenutno traju probe Šekspirovih "Romea i Julije" u beogradskom pomodnom ali trošnom kraju Savamala.

U podeli odabranoj tako da odražava duboke podele koje i dalje postoje u ovom delu Balkana, Romea i Montagijeve igraju kosovski Albanci a Juliju i Kapulete Srbi. Produkcija je viđena kao šansa da se nametne dijalog i pomirenje u regionu.

SRPSKO-ALBANSKA LJUBAV: Umetnici iz Beograda i Prištine u drami "Romeo i Julija"

- Mislim da će ona simbolično označiti kraj srpsko-kosovskog konflikta - kaže Jeton Neziraj, kosovski pisac i jedan od koproducenata predstave.

Premijera je bila 5. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu a sledeće nedelje igraće se u Kosovskom narodnom pozorištu u Prištini.

Nakon godina tenzija i krvoprolića Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost. Iako se rat u toj pokrajini završio 1999. i dalje su prisutna neprijateljstva i politički problemi; Srbija odbija da prizna Kosovo i varnice između dve zemlje ne prestaju.

- Jaz između dva naroda je dubok - kaže Alban Ukaj (34), kosovski Albanac koji tumači Romea. On je tokom rata bio student u Prištini i iz prve ruke je iskusio bombardovanje. Sada živi u Sarajevu.

- Izgubio sam veru da će ova priča ikada da se okonča tako da mi je bilo važno da nešto započnemo - kaže on.

Predstava je plod zajedničke produkcije dveju pozorišnih organizacija, beogradske Radionice integracije i prištinske Qendra Multimedia, i delom ima za cilj da pokaže da Srbi i Kosovci mogu da sarađuju, makar na pozornici.

- Zajedno učestvujemo u ovom procesu i to je naš primer - kaže reditelj Miki Manojlović.

- To je mnogo dublje nego da kažete „Ja mislim to i to”. Uradimo nešto zajedno. Nije dovoljno da samo pričamo o pomirenju u prazno.

Predstava se izvodi na srpskom i albanskom, u zavisnosti od toga koji lik govori, bez prevoda.

- I oni koji ne govore albanski u Beogradu će razumeti - kaže Manojlović.

Ovo nije prvi pokušaj da se kulturni događaj iskorsti za premošćavanje jaza između dveju zemalja. Književni festival Polip u Prištini, prvi put održan 2010, redovno poziva srpske pisce u goste.

Suosnivač Saša Ilić kaže da je stvorio Polip "jer sam shvatio da između Beograda i Prištine ne postoji nikakava saradnja u kulturnom smislu i neko je morao da je započne".

On je učestvovao i u štampanju dveju knjiga 2011: "Iz Beograda s ljubavlju", antologiju srpske književnosti prevedenu na albanski, izdatu u Prištini i "Iz Prištine s ljubavlju", deo kosovske literature objavljene na srpskom u Beogradu.

- Cilj je da jednog dana te knjige budu deo školske lektire - kaže Ilić.

- To je kao kada bacite kamen u more i on stvori talasiće - kaže Borka Pavićević, dirketorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, pričajući o važnosti pozorišta i umetnosti u približavanju ljudi. Od svog osnivanja 1995. Centar je organizovao preko 5.000 događaja, mnoge vezane za otvaranje dijaloga oko nerešenih pitanja u regionu.

- Ima ljudi koji su veoma ljuti zbog onog što radimo, ali ima i onih koji nas podržavaju - kaže ona.

- Predstava "Romeo i Julija" će mnogo značiti u smislu pokretanja diskusije.

Ukaj s oprezom priča o tome kako će komad biti prihvaćen u lokalnim sredinama:

- Trenutno želim da napravim najbolju moguću produkciju. Ne znam kakve će biti reakcije.

Dodatni emotivni element vezan za predstavu je činjenica da su mnogi glumci iz prve ruke iskusili posledice dubokih podela između "zavađenih porodica".

Opata Lavrentija igra Uliks Fehmiu, 46-godišnji glumac koji živi u Njujorku. On je sin etničkog Albanca, glumca Bekima Fehmiua i srpske glumice Branke Petrić.

Bekim je 1987. napustio scenu usred predstave iz protesta prema zapaljivim govorima Slobodana Miloševića, srpskog lidera kome je kasnije suđeno za ratne zločine. Fehmiu nikada više nije glumio niti se pojavljivao u javnosti; ubio se 2010.

- Moj otac je užasno patio tih godina - kaže Fehmiu. - Mržnja je toliko opasna i zarazna stvar. Bilo je perioda kada sam na sebe i svoju generaciju gledao kao na žrtve. Ali s tom perspektivom nećete daleko stići - objašnjava on i dodaje:

- Ono što se ovde dešava ne treba da bude izuzetak, već normalna, mejnstrim stvar. To jedino ima smisla. Morate da verujete, makar malo, da će ovo seme koje sadimo nastaviti da raste.

Predstava "Romeo i Julija" smeštena je u savremenu Veronu ali jasno ističe neka osećanja koja se vezuju za život na ovim prostorima.

- Želim da kažem nešto o mržnji, ljubavi i vrstama komunikacije koje možemo da sprovedemo - kaže Srpkinja Anita Mančić koja tumači Dojkinju.

- Ako živim sa tobom, moramo da razgovaramo. Živimo na jednom mestu, zašto ne pričamo jedni sa drugima? Problem je u tome što živimo u prošlosti.

Ali ima naznaka da odnosi između Srbije i Kosova otopljavaju. Dve zemlje su 19. aprila 2013. u Briselu potpisale sporazum u pokušaju da se odnosi normalizuju. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je nedavno boravio na konferenciji u Prištini, u prvoj zvaničnoj poseti jednog državnog srpskog političara ovom gradu od kraja konflikta.

- Do 2008. vlade nisu pružale nikakvu podršku, pokušavale su da blokiraju stvari poput ove - kaže Neziraj. - Tako je bilo bukvalno do prošle godine. Činjenica da vlade sada komuniciraju i da se političari posećuju utiče na ostatak društva. Ljudi misle, "Pa dobro, ako se sastaju ministri, zašto ne bi i umetnici"?

Učesnici predstave ističu da će ovo biti prva pozorišna produkcija koju su podržale obe vlade, a već su u planu i gostovanja izvan Beograda i Prištine.

- Nije lako izgraditi most - kaže Manojlović. - Ali mnogo je lakše nama koji stvaramo umetnost nego onima koji vode politiku. Mi, smo, međutim, krhkiji: dovoljno je da jedan političar dođe i kaže zbogom i mosta više nema. Shvatate li koliko je hrabar i ispravan ovaj korak?

(Telegraf.rs / Izvor: theguardian.com / Blic)