Ma da bre, ovo-ono: Šta zapravo znače vaše omiljene uzrečice?
Gde si bre čoveče, šta se radi? Evo, brate, vala ništa specijalno. Elem, kako je kod tebe, ovaj, kako su tvoji? Ma, dobro su, ništa specijalno. A tvoji? Super, rade i tako... Ono, pozdravi ih i, znači, javi se nekad. Aj važi, čujemo se!
Ovo je tipičan razgovor koji dvoje mladih ljudi razmene kad se sretnu na ulici, u bilo kom kraju Srbije. Zbog veoma česte upotrebe raznih uzrečica i doskočica, razgovor jezički zvuči veoma siromašno i neispravno, a još gore izgleda kad ga vidite u pismenoj formi.
Preporučujemo
Ćale i sin napravili ogromne transformerse u dvorištu. Naravno da su Kinezi (FOTO)
ZVANIČNO: Obustavljena potraga za žrtvama srušenog aviona Džermanvingsa
S tim se slažu i stručnjaci iz oblasti srpskog jezika.
- Iako ih mnogi nazivaju uzrečicama, njihov zvaničan naziv u Rečniku srpskog jezika je poštapalice. One nastaju tako što se neka reč, koja postoji u jeziku i ima svoje značenje, počne koristiti i kad za to nema opravdanja. Često to govornici čine da bi "dobili na vremenu" da nešto smisle, da dovrše neku misao. Međutim, nikad im uzrečica nije dobar sveznik. Neki je preuzmu od drugih. Obično se na kraju koristi nekontrolisano. Nema nikakvu stvarnu funkciju u jeziku, a kao rezultat korišćenja poštapalica dobijamo niži nivo jezičke kulture pojedinca i loš utisak o govorniku- smatra prof. dr Sveto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik SANU.
ZAŠTO SE KAŽE? Laže kao pas, Bez dlake na jeziku, Glup kao... (FOTO)
Kako nam iz svog iskustva potvrđuje dr Tanasić, uzrečice se u srpskom jeziku nalaze oduvek, mada postoje neke koje su odraz novijeg vremena.
- Često se iznenadim kad u delima koja su napisana pre sto godina pročitam neke reči, izraze, uzrečice za koje sam mislio da su novijeg datuma. U svakom slučaju, reč "ovaj" kao poštapalica duže se koristi od reči poštapalice "znači", ova poslednja je ušla u modu u novije vreme - objašnjava on.
Takođe, za razliku od poštapalica "elem" i "deder", koje su nekad bile deo svakodnevnog govora Srba, danas se one koriste samo u nekim delovima naše zemlje, dok su u mnogim krajevima potpuno izbačene iz upotrebe. Za razliku od turcizma "bre", s kojim se možemo susresti u narodnim pesmama i pripovetkama, a koji je i danas jedna od najčešćih poštapalica širom Srbije.
Iako nije u potpunosti utvrđeno koje uzrečice su nastale na kom govornom području Srbije, poznato je koje od njih su u različitim krajevima najpopularnije. Tako Beograđani najviše od svih Srba upotrebljavaju uzrečicu "brate" i "znači", a odmah za njima su Nišlije i Leskovčani koji "brate" samo menjanju u "bate" ili "batke" (batko), uz dodatak veoma česte uzrečice "bre". "Vala" i "elem" najčešće se koriste u Šumadiji, dok je "deder" karakteristično za govor u zapadnoj Srbiji..
- Mislim da je veoma teško izbeći uzrečice, ali se moramo truditi da ih izbegavamo, zato što one mogu skretati pažnju same na sebe, te tako uzrokovati da sagovornikov fokus pređe s teme na same uzrečice. One ne olakšavaju komunikaciju, naprotiv, otežavaju je. Naravno, to je ekstremni slučaj, kada ih neko mnogo i često upotrebljava. Poštapalice se mogu povući s bogaćenjem rečnika pojedinca, a to se najbolje radi čitanjem različite literature - smatra Sljepčević.
Direktor Instituta srpskog jezika SANU, dr Tanasić, dodaje da je ovakve "greške u govoru" moguće odstraniti uz pomoć cele kulturne zajednice koja bi ukazivanjem na taj rastući problem podigla svest običnog građanina Srbije.
(Telegraf.rs/ Izvor: 24h)