HIT: Podigao spomenik jarcu koji je nastradao u okršaju s ovnovima! (FOTO)
- Oprosti Mikula što sam te bez glave sahranio. Ali i knez Lazar i veliki vožd Karađorđe takođe su bez glave sahranjeni, pa nisu zbog toga pali u zaborav - piše na nadgrobnoj ploči koju je svom ljubimcu podigao Miodrag Timić (67) iz Sipića kod Kragujevca
Miodrag Timić (67) iz sela Sipić kod Kragujevca podigao je spomenik svom počivšem jarcu zvanom Mikula. To je zapravo pre memorijalni centar posvećen jarcu. Mikula se s ovozemaljskih preselio na nebeske pašnjake 2008. godine, ali je svoj naum, podizanje spomenika, Miodrag uspeo da ostvari tek proletos.
Spomenik jarcu ne razlikuje se od onih za ljude, čak je i s više ljubavi načinjen. Na njemu je izgravirana Mikulina slika. Nad njome stoji i kad je i kako jarac otišao s ovog sveta.
Nastradao u jesenjim okršajima s ovnovima Šutilkom i Baculom o Svetome Đorđu leta gospodnjeg 2008.
Pod slikom su opet birane reči: "Sada moj Mikula luta večitim ispasištima i plandištima nebeskim i iščekuje me da se ponovo družimo. A dotle, ono što je život rastavio, zaborav neće".
Miodrag je pred pokopavanje hteo jarcu da preparira glavu, da bi ga Mikula zauvek gledao sa zida, ali nije mogao da nađe majstora za taj posao. Tako je Mikula zalud obezglavljen, što je Miodragu teško palo. Zbog toga spomenik krase i reči:
- Oprosti Mikula što sam te bez glave sahranio. Ali i knez Lazar i veliki vožd Karađorđe takođe su bez glave sahranjeni, pa nisu zbog toga pali u zaborav, nastavak je epitafa.
Nije sve ipak bilo zalud. Miodrag je rogove svog prijatelja sačuvao i uzidao ih u postament. A nisu to mali rogovi, od vrha do vrha 95 centimetara, a preko krivnine kad se meri čak 170, ponosan je i danas Miodrag Timić.
- Mikula je imao 120 kilograma. U punoj snazi, kada se zaleti na bagrem, drvo se iz korena zaljulja. Na mene nikada nije nasrnuo, mazio se kao mače. Gledao me u oči kada mu pričam, kao čovek. Znao je da prepozna kada sam veseo i tužan, poznavao me bolje nego neki ljudi. Mnogima je moja ljubav prema jarcu čudna, ali životinje su blažene, znaju da uzvrate ljubav i to višestruko. Čovek je drugo, nezahvalno biće! Ja čitav život gajim koze i jarce i nikome nož nije presudio, svi su umrli kad im sudnji čas dođe - priča Miodrag Timić.
On svoga Mikulu nije tretirao kao životinju, kao nerazumno biće, već kao prijatelja. Valjda mu je zbog toga i napravio posebne odaje, te je jarac spavao u hotelu, posebnoj odaji koja nosi ime "Hotel Mikulana".
Kada ga oni koji ne žive sa životinjama i ne poznaju blagodeti druženja sa njima pitaju- zar nije mnogo podići jarcu spomenik Miodrag odvraća.
- Ko sve nema spomenike na ovoj nepravednoj kugli zemaljskoj! Imaju ih generali i razni carevi koji su satrli i svoj i tuđi narod ratujući, a što da Mikula nema? Šta je on ikome loše učinio dok je hodao ovim livadama, pita Šumadinac Miodrag Timić.
Spomenik jarcu smešten je na proplanku van sela Sipić, na imanju Timića, nebu pod oblacima i bliže Mikuli.
(Marija Raca)