AVRAM IZRAEL: Bombardovanje Srbije još traje!

- Izgovorena reč u ratnim uslovima i ratnoj noći obavezuje mnogo. Sve je to ostavilo duboke posledice na mene i na moje zdravlje. Izborio sam se, ostala je samo briga da se ne povrati - otkriva prvi glas Beograda iz 1999. godine

Avram Izrael (64), načelnik Centra za obaveštavanje u vreme bombardovanja, bio je jedan od simbola tih veoma teških dana po našu zemlju i građane.

Preporučujemo

- Dobar dan. Prvo želim da se zahvalim na sećanju u ime Centra za obaveštavanje i osmatranje i više stotina pripadnika rezervnog sastava te službe. Ono što je za mene važno jeste da sam živ, da sam ovde, da vam se javim i posle 16 godina od početka NATO bombardovanja. Ne živim ni bolje, a ni gore, kao i većina u ovoj zemlji...

Kako kaže, i dalje ne veruje da se neko na kraju 20. veka drznuo da bombarduje jednu zemlju.

- Iako sve što je ružno treba zaboravljati, šta nam je sve porušeno, koliko žrtava je bilo, ne mogu da se otmem utisku sveopšte bede i posrnuća Srbije u kojoj nam mladi odlaze glavom bez obzira, epidemije kancera kao posledice bombardovanja - priča naš sagovornik i dodaje da zbog svega što nam se dešava poslednjih godina bombardovanje nije gotovo jer nam Zapad i dalje zavrće ruke, a Srbi obolevaju od kancera - navodi Izrael.

Izrael koji danas radi u firmi u kojoj je 20 godina suvlasnik napominje da Kosovo danas nije ništa više naše nego što je bilo te 1999.

- Naprotiv, manje je naše, a umesto izvinjenja za sve gubitke, i dalje nam zavrću ruke- kaže on - kaže on.

Njegov glas je bio dobar u zlo vreme. Pitamo ga šta mu je to donelo, a šta uzelo i koliko mu je bilo teško da živi s tim da upravo on obaveštava narod da vreba opasnost iz vazduha.

- Naravno da je bilo teško. Tada su od mikrofona svi bežali. Izgovorena reč u ratnim uslovima i ratnoj noći obavezuje mnogo. Sećam se dobro tog perioda velike cenzure. Bio sam čak i sklonjen, u totalnoj ilegali u svom gradu. Sve je to ostavilo duboke posledice na mene i na moje zdravlje. Posle bombardovanja sukobio sam se opakom bolešću, tumorom, ali čim se javljam, znači da sam tu. Izborio sam se, ostala je samo briga da se ne povrati - otkriva Izrael.

Uprkos tome što je saopštavao najgore vesti u najteže vreme, stekao je veliku simpatiju Beograđana.

- Ni posle 16 godina, Centar za obaveštavanje nije dobio nijedno priznanje, iako znamenja dele svima. Postoji negde u fiokama zahtev za moje odlikovanje sa 700 potpisa Beograđana zbog istine za koju sam se borio, međutim, od toga nema ništa. Moram priznati da mi najveće priznanje odaju Beograđani i dobar deo Srbije koji je slušao Studio B u to vreme. Ljudi me svakodnevno prepoznaju po glasu. Iskažu to smeškom ili lepim pozdravom, ustupanjem mesta u redu za neku uslugu - zaključuje Avram Izrael i ne krije da bi se opet, ne daj bože, odazvao sličnom pozivu - završava Avram Izrael.

(Telegraf.rs / Izvor: Naše novine)