OTAC VEZIVAO NEPOKRETNOG SINA ZA DRVO: Jezivi detalji o porodici koja živi u paklu! (FOTO)

Kad su došli da preuzmu telo pokojnog Šandora, lekari i pogrebna služba su u kuću ušli tek pošto je Služba zoohigijene uspavala nekoliko agresivnih pasa u njihovom dvorištu. U kući bez struje i vode i bez stakala na prozorima, zatekli su jednog od sinova kako leži na zemljanom podu umotan u prljav jorgan

Stravične slike iz života porodice Terek iz Gudurice, nadomak Vršca u trošnoj kući u Poljskoj ulici 33 ostavile su Srbiju bez reči.

Preporučujemo

Istina je, međutim, da je ova porodica od države mesečno dobijala 76.250 dinara, pišu "Večernje novosti". Naime, njihov slučaj je odavno bio poznat vršačkom Centru za socijalni rad, sa kojim je otac Šandor, međutim, godinama agresivno odbijao svaki vid saradnje.

Otud su nadležne službe tek posle njegove smrti uspele da majku Veroniku (67) i dva mentalno zaostala sina Sašu (39) i Stevicu (35) smeste u Prihvatilište za odrasle u Starom Lecu.

Kada su došli da preuzmu telo pokojnog Šandora, lekari i pogrebna služba su u kuću ušli tek pošto je Služba zoohigijene uspavala nekoliko agresivnih pasa u njihovom dvorištu. U kući bez struje i vode i bez stakala na prozorima, zatekli su jednog od sinova kako leži na zemljanom podu umotan u prljav jorgan, dok je drugi sedeo na stolici pognute glave.

OVI LJUDI ŽIVE U PAKLU: Stravične slike porodice iz okoline Vršca (FOTO)

- Ni u najgorim snovima ovako nešto nisam videla. Preskakala sam preko mrtvog čoveka, koji je ležao na goloj zemlji, a prekoputa njega sedeo je sklupčan njegov bolestan sin. Prljavština i smrad su neopisivi - prepričala je za "Večernje novosti" Snežana Mikulić iz vršačkog Prihvatilišta za pse, koja je ove jezive fotografije objavila na svom fejsbuk-profilu.

Prema priči meštana Gudurice Šandor je čak i sekirom nasrtao na radnike Centra za socijalni rad, koji su želeli da bar sinove Sašu i Stevicu smeste u odgovarajuće ustanove.

- Odbijali su pomoć, jer se otac plašio da će, ako sredi kuću ili decu da u dom, ostati bez socijalne pomoći. Nije im davao nigde da idu, čak je starijeg sina jednom vezao za drvo i tako ga držao nekoliko dana - gotovo kroz suze ispričao je jedan od prvih komšija Terekovih.

Stariji sin je bio nepokretan i nije govorio. Njegovi krici su, pričaju Guduričani, često plašili komšije. Majka je išla u prodavnicu i ponekad bi sa sobom povela mlađeg sina.

- Nisu bili gladni, jer su dobijali i hranu iz Narodne kuhinje, mogli su da žive koliko-toliko normalno, ali otac to nije dozvoljavao. Držao ih je van sveta, ni nama kao komšijama nije davao da im pomognemo - dodaje stanovnica Poljske ulice.

Što se finansijske situacije ove porodice tiče, Terekovi su još od 1988. godine primaoci materijalne pomoći, a od 2006. dobijaju i dodatak za tuđu negu i pomoć. Ukupna mesečna primanja od 76.250 dinara, međutim, niko od nadležnih ne zna na šta su trošena. Dok je otac bio živ, zakon nije dozvoljavao njihovo smeštanje u ustanovu, jer se on, kao staratelj, sa tim nije slagao.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)