SVI PRAVAC DOM SINDIKATA: Počinje Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma!

Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević izjavio je da je Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (BFDKF) važan zbog duge tradicije, da je naš glavni festival te vrste, ali da su dobrodošli i noviji festivali tog tipa

BFDKF, čiji je osnivač Grad Beograd, sutra u Domu sindikata započinje svoje 62. izdanje.

Preporučujemo

- Taj festival je važan iz više razloga, a prvo zato što je to naš najstariji filmski festival i jedan od najstarijih u Evropi uopšte. Takođe, to je jedna od kulturnih manifestacija sa najdužim stabilnim kontinuitetom ne samo u regionu nego i u Evropi. Mi se nadamo da ćemo narednih godina i decenija uspeti da održimo tu lepu, dugačku i važnu tradiciju, rekao je Tanjugu gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević.

Vukosavljević je izrazio uverenje da "autorima koji danas i ovde stvaraju svoje filmove, umetnički rad u takvoj tradiciji predstavlja izazov i privilegiju".

LAZAR RISTOVSKI: Hrabrost je odlika džentlmena!

On je dodao da "ovakvi festivali pospešuju ne samo kulturnu, već i turističku i privrednu ponudu grada".

Pojavu novijih dokumentarnih festivala, privatnih projekata poput Beldoksa ili "7 veličanstvenih", gradski sekretar za kulturu "ne vidi kao ugrožavanje pozicije BFDKF-a".

- Dobro je da ima više festivala, da ponuda bude veća. Mi smatramo da je naš festival onaj koji je najvažniji i najveći, koji je to sada i koji će to da ostane, ali dobro je za kulturu da u svim oblastima postoje privatne inicijative, drugačiji pogledi i koncepcije.

To doprinosi da ono što možemo da vidimo u Beogradu od te vrste filma bude na višem nivou, tako da ja sa podrškom i ohrabrenjem posmatram te druge manifestacije, izjavio je on.

Vukosavljević je ocenio da tu nije reč o konkurenciji. "BFDKF je dominantna manifestacija te vrste, iako je poslednjih godina imao neko posustajanje, kao što i sve manifestacije imaju uspone i padove".

- Ove godine je osvežen koncept, uvedene su tri takmičarske selekcije - domaća Dvorište, regionalna Vidici i međunarodna Reflektor. Tu ćemo videti ono što je bilo najbolje u produkciji te vrste filma u poslednjih godinu dana kod nas i u svetu, najavio je on.

Kako je dodao, "namera novog umetničkog direktora Mladena Matičevića je da se BFDKF vrati na poziciju koja mu je nekada sa razlogom pripadala, a to je mesto značajnog regionalnog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, kao i da se filmskim stvaraocima iz Srbije, regiona i sveta ponudi mesto za okupljanje i druženje na kojem će se osećati kao kod kuće".

Povodom činjenice da publika daje prioritet igranom filmu, naglasio je da je vrlo važno da se gledaju i dokumentarni filmovi, napominjući da oni u poslednjih 10-15 godina postaju veoma značajna izražajna forma.

- Dokumentarne filmove, kako se često kaže, piše sam život, a igrane filmove piše scenarista. Dokumentarci šalju jasnu poruku o našem životu, o izazovima modernog doba, o problemima malog čoveka, o onome što jesu naš život i naša svakodnevica. U nekom smislu, oni su životniji i autentičniji od priča koje tretiraju igrani filmovi, istakao je on.

Vukosavljević je podsetio da su dokumentarni filmovi jeftiniji, lakše se snimaju i da su, po mnogim procenama, oni budućnost domaće i svetske produkcije.

Na pitanje kako privući publiku, odgovorio je da će BFDKF "gledaoce animirati na prvom mestu kvalitetom ponude", sa više od 150 filmova u nekoliko sala Doma sindikata, uz popularne cene ulaznica.

- Mislim da će naša publika imati i motiva i načina da pogleda mnoge interesantne filmove na ovogodišnjem festivalu, kojim se vrlo ponosimo, rekao je on, navodeći naslove koje ne bi trebalo propustiti.

To su dokumentarac Željka Mirkovića o jednom od najuspešnijih evropskih košarkaških trenera Svetislavu Pešiću, film Gorana Markovića o Koči Popoviću, dokumentarac Želimira Žilnika "Logbook Srbistan", delo Gorana Stankovića "U mraku", o životu rudara...

Na pitanje o finansijama, primetio je da "ovaj festival, za razliku od Festa i nekih drugih manifestacija, nije izvor prihoda".

- To je samo održavanje jedne kvalitetne ponude, to je držanje koraka sa svetskom tendencijom, umetničkom ponudom prvog reda. To nije manifestacija na kojoj se zarađuje, rekao je on.

- Grad pomaže koliko može, a ove godine je to sedam miliona dinara. Ostalo je nađeno od sponzora, donatora, pokrovitelja, tako da smo uspeli da napravimo pristojan budžet za festival koji će, nadam se, dobiti visoku ocenu, izjavio je sekretar za kulturu Beograda.

(Telegraf.rs / Tanjug)