KRIM SE PRE GODINU DANA VRATIO MAJCI RUSIJI: Zbog njega je i dalje haos na istoku Ukrajine (FOTO) (VIDEO)

Širom Krima danas se vijore ruske zastave, automobili u kolonama trube ulicama Sevastopolja, a dan u školama počeo je lekcijom "Rusija i Krim dele sudbinu"

Godinu dana nakon što je na Krimu doneta odluka o pripajanju Rusiji sa tog poluostrva poručuju da ono više nikad neće biti u sastavu Ukrajine, a iz EU da nemaju nameru da priznaju aneksiju i da neće ukidati sankcije koje su zbog toga uvedene.

Preporučujemo

SVET ĆE DOBRO ZAPAMTITI 2014: Ratovi na više frontova, pokolji, smrtonosni virus, protesti i tragedije (FOTO)

Na Krimu je 16. marta 2014. godine održan referendum, na kojem se više od 96 odsto birača izjasnilo za otcepljenje od Ukrajine, posle masovnih protesta u Kijevu koji su rezultirali svrgavanjem predsednika Viktora Janukoviča.

Ruski predsednik Vladimir Putin je dva dana kasnije potpisao ukaz o pripajanju Krima Rusiji.

Širom Krima danas se vijore ruske zastave, automobili u kolonama trube ulicama Sevastopolja, a dan u školama počeo je lekcijom "Rusija i Krim dele sudbinu".

U Simferopolju, građani će imati priliku da na glavnom trgu gledaju predstavu o ponovnom ujedinjenju, kao i da uživaju u koncertima pop muzike, Kozaka i mornaričkog hora.

Kasnije u toku dana, za građane Krima je priređen vatromet, prenosi AFP.

Francuska agencija navodi da je Rusija pre godinu dana poslala hiljade vojnika na poluostrvo, što je Zapad nazvao nezakonitom okupacijom i zbog čega je uveo Moskvi sankcije.

Zahlađenje odnosa Rusije i Zapada koje je usledilo mnogi su uporedili s periodom "hladnog rata".

Pripajanje Krima obezbedilo je Putinu ogromnu popularnost u Rusiji, ali je podstaklo pobunu na istoku Ukrajine, koju Moskva, prema uverenju Zapada, vojno i finansijski podržava, što Kremlj demantuje.

Za mnoge Ruse, pripajanjem Krima Rusiji ispravljena je istorijska nepravda pošto je sovjetski lider Nikita Hruščov 1954. godine poklonio strateški važno poluostrvo Ukrajini, što je u to vreme smatrano simboličnim potezom jer su i Ukrajina i Rusija bile deo Sovjetskog Saveza.

Premda većina građana Krima i dalje podržava ujedinjenje sa Rusijom, tatarska manjina se tome protivi i tvrdi da živi u atmosferi straha.

Evropska unija poručuje da nema nameru da prizna aneksiju Krima koju smatra kršenjem međunarodnog prava i izazovom međunarodnoj bezbednosti kao i da neće ukidati sankcije koje su zbog toga uvedene.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da je zabrinuta zbog pojačanog prisustva ruskih trupa i kršenja ljudskih prava na Krimu i zatražila da se tamo omogući pristup nezavisnim posmatračima.

Sankcije uvedene zbog aneksije Krima obuhvataju zabranu izvoza građevinske opreme na Krim i uključivnje krimskih letovališta u aranžmane evropskih turističkih agencija, kao i zabranu putovanja krimskim funkcionerima koji podržavaju pripajanje poluostrvu.

Sa druge strane, krimski premijer Sergej Aksjonov kaže da se Krim vratio u svoju istorijsku domovinu Rusiju i da više nikada neće biti u sastavu Ukrajine.

On je u intervjuu za britanski BBC rekao da je pripajanje Krima Rusiji pre godinu dana nije bio "čin agresije, već pravi demokratski čin" napominjući da se to dogodilo uz podršku lokalnog stanovništva.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u sinoć emitovanom dokumentarcu "Krim. Put u Otadžbinu" na TV "Rusija 1", da je Rusija prošle godine bila spremna za nepovoljan razvoj događaja na Krimu i na prevođenje u pripravnost nuklearnih snaga, ali da je rukovodstvo zemlje polazilo od toga da se to neće desiti, prenele su ruske agencije.

On je rekao i da je Zapad na sve moguće načine pokušavao da ne dopusti prisajedinjenje Krima Rusiji posle održanog referenduma, a za sankcije naglasio da je potrebno da se uvode onima "koji izvode državne prevrate i koji im pomažu".

Odgovarajući na pitanje da li bi postupio isto kada bi se ponovila prošlogodišnja situacija, predsednik Rusije je rekao: "Pa, naravno", navodi RIA Novosti.

Pogledajte video:

YouTube / RT

(Telegraf.rs / Tanjug)