Uskoro stiže piletina iz epruvete

Tim stručnjaka, predvođen profesorom Amitom Gefetom sa Univerziteta u Tel Avivu, dobio je zadatak da izradi studiju izvodljivosti o proizvodnji veštačkog pilećeg mesa, koju finansira Fondacija za modernu poljoprivredu, neprofitna organizacija koja se nada da će meso iz epruvete jednog dana zameniti uzgoj životinja za klanje

Dve godina nakon što su naučnici u laboratoriji proizveli prvo veštačko goveđe meso, tim istraživača u Izraelu počeo je da radi na proizvodnji prve piletine iz epruvete.

Preporučujemo

Tim stručnjaka, predvođen profesorom Amitom Gefetom sa Univerziteta u Tel Avivu, dobio je zadatak da izradi studiju izvodljivosti o proizvodnji veštačkog pilećeg mesa, koju finansira Fondacija za modernu poljoprivredu, neprofitna organizacija koja se nada da će meso iz epruvete jednog dana zameniti uzgoj životinja za klanje.

Koosnivač fondacije Šir Fridman izjavio je da očekuju da do kraja godine dođu do "recepta za proizvodnju mesa na osnovu matičnih pilećih ćelija".

Izraeski naučnici navode da će njihov zadatak biti teži od rada na proizvodnji prvog veštačkog hamburgera, plod petogodišnjeg istraživanja holandskog Univerziteta u Mastrihtu uz finansijsku pomoć ko-osnivača Gugla, Sergeja Brina.

Umesto stvaranja velikog komada mesa grupisanjem malih vlakana kravljeg mišića, Grefen će pokušati da proizvede parče piletine na osnovu samo jedne ćelije.

Izraelski naučnik, jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti inženjeringa tkiva, rekao je da je plan da se uzgoje pileće ćelije koje bi se same delile i množile.

Očekuje se da se potražnja mesa udvostruči do 2050. godine, kada svetsko stanovništvo bude prešlo brojku od devet milijardi.

Pobornici mesa iz epruvete tvrde da je to jedini način da se zadovolji tolika potražnja, a da se ujedno zaštiti prirodna okolina.

Veštačko meso ne zahteva gajenje životinja u pretrpanim industrijskim farmama niti njihovo klanje, a postoji i značajan ekološki faktor, budući da se veruje da bi meso proizvedeno u laboratoriji moglo da smanji emisiju gasova koji u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte, kao i potrošnju vode.

Takvo meso proizvodi se u sterilnom, kontrolisanom okruženju iz ćelija uzetih iz živih životinja. Te ćelije se zatim inkubiraju u serumu koji sadrži aminokiseline i neorganske soli i podstiče metabolizam i rast ćelija.

- Nije daleka budućnost kada ćemo se sećati kako smo uzgajali krave i piliće, ulažući ogromne napore da dobijemo tek mali komad mesa, kazao je Fridmen, prenosi Rojters.

(Te3legraf.rs / Tanjug)