PORAŽAVAJUĆE: Kad se mladi u Srbiji osamostaljuju, a kad njihovi vršnjaci iz Evrope

U Srbiji je procenat domaćinstava u kojima mladi ljudi žive osamostaljeno svega 5,77% od ukupnog broja domaćinstava u zemlji. Dok je u pojedinim državama Evrope više od 20% domaćinstava u kojima mlađi od 30 godina žive osamostaljeno

Za razliku od zapadnih zemalja gde se mnogo brže osamostaljuju, mladi u Srbiji ostaju pod krovom svojih roditelja čak i do 37. godine. Razlog tome su svakako slaba zaposlenost kao i mala primanja.

Preporučujemo

Neretko mladi u Srbiji zbog velike nezaposlenosti i novčano zavise od svojih roditelja dosta dugo, a kamoli da se usude i iznajme stan. Doduše ima i onih koji su uljuljkani u svojem domu i nemaju nameru da ga napuštaju.

U Americi je na primer savim normalno da tinejdžeri sa 16 godina polažu vozački ispit, dok sa 17 već imaju svoj automobil i vozačku dozvolu. Kod nas je to skoro nezamislivo, jer mnogi polažu vožnju tek posle dvadesetpete godine.

PRIJAVITE SE: Prva Beogradska Konferencija Mladih počinje 13. marta!

U zapadnoj i severnoj Evropi mladi već po završetku srednje škole upisuju koledže koji su van njihovih mesta pa i države. I tu sve počinje. Odmah zatim pored studija nalaze i posao i počinju da zarađuju sopstveni dinar. Zatim dolazi brak i život sa voljenom osobom.

Sa mladima u Srbiji je dosta drugačije. Mi ne samo da ostajemo kod roditelja za vreme studiranja nego i u istom stanu osnivamo porodicu. To je lepo, ali svakako mnogo zdravije za sve je da se živi odvojeno.

Mnogi moji vršnjaci ostaju kod kuće svojih roditelja jer im je previše kasno da u 25-oj ili 28-oj godini napuštaju roditeljske domove i osamostaljuju se. Što je negde i shvatjivo jer su svih ovih godina bili ušuškani i sada im je teško da se iz tog gnezda pomere.

Zato rano osamostaljivanje ima velikih prednosti, jer se mladi od rane mladosti uče kako se treba boriti kroz život, za svoj dinar, svoj posao. Zato je procenat uspešnih ljudi na zapadu mnogo veći nego li u našoj zemlji.

Zašto polovina mladih u Srbiji ne radi?

Pitali smo dvoje mladih u kakvoj se oni situaciji nalaze povodom ovog pitanja, evo šta su rekli:

Volela bih da se osamostalim ali nemam posao i ne zarađujem novac za život, zato sam prinuđena da ostanem i dalje pod roditeljskim krovom –kaže naša sagovornica Marija koja ima 27 godina.

Otišao sam iz kuće kada sam počeo studije u Beogradu, zatim sam upisao master u inostranstvu. Posle završetka studija vratio sam se u Beograd, radim i izdržavam se sam. Verujte mi da mi je tako rano osamostaljivanje veoma pomoglo da ojačam kao ličnost i da se borim za svoje mesto pod suncem. Veoma sam ponosan na sebe jer moji vršnjaci još uvek nisu osamostaljeni, neki nisu završili ni fakultet a mnogi od njih celo prepodne provode po kafićima – priča Marko koji ima 29 godina.

Stari rade, mladi na birou!

Prema podacima koje smo dobili iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije kaže se da je iz popisa stanovništva iz 2011. godine broj mladih (ispod 30 godina) koji žive sami bio izuzetno nizak, svega 32.058 domaćinstava ili 5,77% od ukupnog broja domaćinstava.  Ako se uporedimo sa drugim zemljama Evrope razlike su drastične.

Zemlje Zapadne i Severne Evrope prednjače po broju stanovnika mlađih od 30 godina koje živi samo. U Holandiji svaki četvrti stanovnik mlađi od 30 godina živi sam, 20% stanovništva u Švajcarskoj koje ima manje od 30 godina živi osamostaljeno. Slede ih zatim Norveška, Finska.

Bivše socijalističke zemlje imaju u proseku manji udeo mlađeg stanovništva koje živi samo i kreće se ispod 10%.

U Evropi raste udeo samačkih domaćinstava, u pojedinim zemljama je i preko 40% od ukupnog broja domaćinstava. Za razliku od nas u tim zemljama je daleko veći udeo mladih koji žive sami.

(Saša Kostić)