PO KLIMI SE STANDARD POZNAJE: Ko sve u Srbiji može da priušti ove kućne aparate?
Po mikrotalasnoj, klimi i mašini za pranje sudova, koji nisu neophodni aparati za domaćinstvo, ali svakodnevni život čine lagodnijim, mnogo toga može da se zaključi o razlici u kvalitetu života u državi
Mikrotalasnu rernu ima dva puta više Vojvođana nego Šumadinaca. Mašinu za pranje sudova sebi je moglo da priušti tri puta manje domaćica sa juga i istoka Srbije, nego Beograđanki. Klima uređaj ima svaki drugi domaćin iz Beograda i tek svaki deseti stanovnik istočne Srbije, pokazuju podaci o posedovanju trajnih dobara Republičkog zavoda za statistiku.
Po ova tri aparata za domaćinstvo, koji nisu neophodni, ali svakodnevni život čine lagodnijim, mnogo toga može da se zaključi o razlici u kvalitetu života u državi. Mikrotalasnu rernu ima samo 14 odsto Šumadinaca, a čak 31 odsto Vojvođana.
Na brzinsko podgrevanje ručka može da računa 23 odsto Beograđana i ni 10 odsto građana južne i istočne Srbije. Mašinu za pranje sudova ima 18 odsto beogradskih domaćica, ni sedam odsto Šumadinki i tek 3,6 odsto domaćinstava na jugu i istoku države.
Klima uređaj poseduje svaki drugi žitelj Beogradskog regiona i tek 11 odsto Šumadinaca i približno toliko građana Srbije sa juga i istoka. Na svežinu u vrele letnje dane može da računa četvrtina Vojvođana.
Sa druge strane, novembarska prosečna plata u Vojvodini iznosila je 42.874 dinara, a u Kragujevcu 38.949 dinara. Pitanje je kako sa razlikom od samo 3.800 dinara duplo više Vojvođana ima za klima uređaj.
Novembarska plata u južnoj i istočnoj Srbiji bila je 38.336, a u Beogradu 54.630 dinara. Razlika je više od 16.000, gde se može "smestiti" činjenica da mašinu za pranje posuđa ima pet puta manje domaćica na jugu i istoku. Slična je razlika i u platama između Šumadije i Beograda, što opravdava pet puta manje klima uređaja u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. U obzir je uzeta novembarska, a ne decembarska plata, jer ona iz poslednjeg meseca obuhvata 13. platu koju dobijaju mnogi državni službenici, pa je "nerealna".
Ekonomisti podsećaju da nije pitanje kolika je plata u kom gradu, nego kolike su i cene po gradovima, šta se za tu platu može kupiti. O tome govori podatak zvani potrošačka korpa. U tri poslednje godine za svoju platu najviše su mogli da kupe građani Beograda, Novog Sada i Smedereva, a najmanje građani Leskovca, Zaječara i Valjeva.
(M. Raca)