VIŠE OD 300.000 SRBA IMA OVU MENTALNU BOLEST: Zbog nje se ljudi ubijaju!

Depresija prednjači u odnosu na druge mentalne bolesti i odgovorna je za polovinu samoubistava. Prema rečima stručnjaka, zastupljenija kod žena, starijih osoba i ljudi iz siromašnijih slojeva

U Srbiji sve više osoba pati od mentalnih bolesti. Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji oko 300.000 ljudi pati od depresije. To je oko 4,1 odsto stanovništva, a u pojedinim krajevima taj procenat je mnogo veći.

Preporučujemo

Stručnjaci kažu da ova mentalna bolest prednjači u odnosu na druge i da je odgovorna za polovinu samoubistava. Depresija je, prema rečima stručnjaka, zastupljenija kod žena, starijih osoba i ljudi iz siromašnijih slojeva.

Pretpostavlja se da ima i više oboleleih, jer se mnogi i ne obraćaju lekaru za pomoć.

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" kaže da je svaka četvrta ili peta osoba bar jednom u svom životu bila depresivna.

- Nažalost, među osobama koje obolevaju od depresije su i mladi ljudi - kaže Đukić Dejanović za "Naše novine".

Ona ističe da depresija nije kada smo tužni dva, tri ili pet dana.

- Depresivan je onaj ko je najmaje dve nedelje tužan, bezvoljan, ima nedostatak interesovanja, razmišlja da ne vredi živeti, loše spava, ima loš apetit - objašnjava ona.

Depresija se u Srbiji nalazi na četvrtom mestu među poremećajima zdravlja, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Prema poslednjem istraživanju  Instituta "Batut" o zdravlju stanovništva , simptomi depresije su prisutni kod 5,3 odsto žena i 2,9 odsto muškaraca, a ovi simptomi su najviše izraženi kod starijih od 85 godina.

Neuropsihijatar Suzana Perović, koordinator Savetovališta za mentalno zdravlje pri kragujevačkom Domu zdravlja, navela je da je samo u tom gradu svaki deseti građanin, odnosno njih 18.500 ima neku vrstu mentalnog poremećaja, a najčešće je to depresija.

- Od ukupnog broja depresivnih građana, dve trećine su žene, ali se nežniji pol lakše otvara i nema problem da priča o tegobama, za razliku od muškaraca, koji najčešće  pribegavaju konzumiranju alkohola - navodi Sizana Perović.

Ova bolest se uspešno leči antidepresivima, ali pojedini pacijenti ih uzimaju bi bez konsultacija sa lekarima.

U julu 2011. godine je uvedeno pravilo da izabrani lekar može propisati sedative najduže do tri meseca u toku godine, dok je za nastavak terapije neophodo mišljenje psihijatra ili neurologa.

- Broj osiguranika kojima je propisan neki od lekova iz ove grupe smanjen je sa 6.324.808 na 3.784.235 u periodu od 1. avgusta 2011. do 30. septembra 2014. godine, a u odnosu na period kada ovo pravilo nije važilo - navodi se iz RFZO.

(Telegraf.rs / Izvor: Naše novine)