POSLE GLEDANJA TELETABISA: Deca skakala u bunar, trogodišnji dečak završio na psihijatriji! (VIDEO) (FOTO)

Dečak, iz malog mesta u okolini Beograda svojevremeno zbog Teletabisa pokušao je da skoči u bunar, a potom i završio na odeljenju psihijatrije Dečije klinike u Beogradu. Ovo je ispovest njegovog oca, koja je u to vreme izazvala neverovatne reakcije u javnosti i o kojoj je pričala cela Srbija

Kada je pre više od desetak godina, na prvom programu RTS-a, počelo emitovanje dečijeg zabavnog serijala "Teletabisi" niko ni slutio nije, da će ova naizgled pitoma i umirujuća emisija za najmlađe izazvati toliko kontroverzi i polemika u javnosti. Za porodicu trogodišnjeg Mladena M, dan kada je prikazana prva epizoda predstavlja početak neverovatnih strahova, problema i užasa, i dan koji bi svakako voleli da se nikada nije ni dogodio.

Dečak, iz malog mesta u okolini Beograda zbog emisije Teletabis, u to vreme pokušao je da skoči u bunar, a potom i završio je na odeljenju psihijatrije Dečije klinike u Beogradu. Ovo je ispovest njegovog oca, koja je u to vreme izazvala neverovatne reakcije u javnosti i o kojoj je pričala cela Srbija (i koju prenosimo uz dozvolu autora - prim ur.):

Preporučujemo

- Sve je počelo na opštu radost svih ukućana, seća se Mladenov otac Goran M (pravo ime i prezime poznati redakciji – prim.aut.) i nastavlja:

- Mlađa, koji je tada imao dve i po godine i njegov stariji brat - devetogodišnji Andrej - obradovali su se kada je u terminu u kome su nekada emitovani crtani filmovi, prvi put prikazana ova emisija. Pozvali su ushićeno moju suprugu i ona im se pridružila ispred televizora, a ja sam ostao na terasi da, najzad pročitam novine na miru. Tada nisam ni slutio da će za moju porodicu početi pakleni period.

I Kalimero je bio tužni junak, ali zbog njega niko nije poludeo

- Andrej je, za razliku od Mlađe u njegovom uzrastu bio poprilično nestašan klinac, kome ništa nije moglo da zadrži pažnju duže od dva minuta, i imali smo neviđenu frku kada je prohodao. Lomio i bacao na pod sve do čega je mogao da dođe, a čak smo i policu sa televizorom morali da privežemo za zid, kako je ne bi srušio. Da sam znao da će nam ta "magična kutija" naneti toliko problema, verovatno bih je i sam razbio. Ali, ko je tada mogao to da pretpostavi, nastavlja otac ovu neverovatnu ispovest.

Goran kaže da je u vreme kada je on bio klinac emitovan crtani film "Kalimero" i da su sva deca u vreme njegovog prikazivanja (pre Dnevnika 2 u 19 i 15) obavezno sedala ispred ekrana i netremice zurila u njega. Kalimero je bilo jedno tužno pile, koje je u dogodovštine išlo sa razbijenom ljuskom umesto kape na glavi, i koje je bilo lako za poistovećivanje. Svaku svoju nevolju ovaj crtani junak završavao bi rečima "pa to je nepravda" i bio je opšte prihvaćeni ljubimac, možda i zbog toga što crtani filmovi nisu bili prikazivani tako često i mimo tog večernjeg termina.

- Tadašnje poistovećivanje sa Kalimerom nije predstavljalo problem našim roditeljima, niti smo zbog toga kasnije imali bilo kakve napade ili reakcije, a Mladena smo zbog Teletabisa više puta morali da vodimo na psihijatrijsku kliniku.

Teletabisi kao sekta!

- Pošto smo sa Andrejom imali toliko problema sve dok nije krenuo u školu, plašili smo se da će i sa Mladenom biti isto. Međutim, on je bio potpuno drugačiji – miran, blag i poslušan. Naš mlađi klinac se normalno razvijao, čak je po svim testovima bio natprosečno dete. Veoma rano je prohodao i progovorio, ali za razliku od svog starijeg brata nikada nije napravio neku veću štetu, pogotovo ne namerno.

Bio je radoznao do one mere koju roditelji samo mogu da požele, a kada bi supruga, (koja je već duže od šest meseci na bolovanju) i ja hteli da se odmorimo posle napornog radnog dana, bilo je potrebno samo da mu damo papir i bojice i on bi se i duže od sat vremena zanimao crtajući. A onda je počeo da gleda Teletabise. Pošto su na prvo gledanje svi bili oduševljeni, pridružio sam im se i u prvi mah nisam mogao da shvatim o čemu se radi. Četiri šarena plišana vanzemaljčića su skakutala, gegala se i pričala neke stvari koje nemaju veze sa realnošću, a na kraju se pojavilo i dečiji lik uokviren sunčevim zracima i tada sam pomislio da se radi o nekoj sekti. Iako nisam neki sumnjičavac, bilo mi je čudno to što ova dečja emisija nema nikakvu poruku. Već sledeći put, supruga je bila zauzeta spremanjem večere, a Andrej, koji se od polaska u školu smirio i postao ozbiljan đak, rekao mi je da neće da gleda te dosadne plišane gluposti. Seo sam pored mlađeg sina koji je netremice zurio u TV ekran i na svaku izgovorenu rečenicu ushićeno i oduševljeno reagovao. Odmah sam shvatio da mu je favorit Teletabis crvene boje, koji se zove Po. Dok je emisija trajala bio je miran, kao i obično, ali čim bi se završila on bi briznuo u plač tražeći još. Posle ubeđivanja i obrazloženja da oni sada spavaju i da će sutra ponovo doći, Mlađa se primirio, ali je kod njega od tog momenta bila primetna promena ponašanja. Naime, bio je nervozniji u igri, a kada bi supruga pokušala da ga okupa žestoko se opirao. Pomislio sam da to ima veze sa crvenim Teletabisom koji je nešto ranije preskakivao nekakvu baru. Ipak, posle kupanja on je otišao na spavanje i sve je bilo u redu. Sutradan, negde oko 10 supruga me je pozvala na posao i rekla mi da se Mlađa ponaša čudno. Rekla je da joj je plačući tražio da ga obuče u crveno, i ja sam se složio sa tim.

Kopirao ih je u svemu - od geganja, preko govora, a od nas je stalno tražio da ga oblačimo u crveno!

- Ali agonija je počela da biva sve veća i veća, i posle nekih mesec dana smo prema njemu mogli da navijamo sat, pošto je nepogrešivo znao kada počinje omiljena emisija, Mladen je počeo da ispoljava i neke druge čudne stvari nama nepoznate do tada. Znali smo da je za decu tih godina normalno da otkrivaju nove stvari i menjaju se, ali ovako naglo sigurno ne. Kopirao ih je u svemu. Počevši od geganja, preko govora, a od nas je stalno tražio da ga oblačimo u crveno. Pokušali smo da mu zabranimo da gleda, ali je dobijao takve napade histerije da smo morali da popustimo.

Ja sam se u međuvremenu raspitao kod prijatelja kako njihova deca reaguju na Teletabise i odgovori su bili različiti – od onih da uopšte ne gledaju, pa sve do ekstremno sličnih situacija. Kum mi je ispričao, kako je čuo da je ta emisija stigla u našu zemlju, kao neki vid humanitarne pomoći Zapada, ali obolelima i ometenima u razvoju. On se kune da ih je nekoliko godina ranije gledao u Engleskoj i da je pročitao naznaku i upozorenje koje je išlo pre emitovanja u kome se jasno kaže da su Teletabisi emisija posvećena retardiranim osobama. Posle dva meseca uvideo sam da je vrag odneo šalu i da sa Mlađom nešto nije u redu, pošto je neprestano ponavljao sekvence iz emisije. Iako je do tada pokazivao zavidni nivo inteligencije i znao da razgovara o gotovo svemu, nakon tog perioda počeo je po ceo dan da ponavlja:

Činki, linki, Čipsi...ja, ja...so... Poslastica, poslastica, za decu. Jam, ja... Tada smo rešili da se obratimo stručnjacima.»

Evo šta je konstatovao dečiji psihijatar!

Goranovu priču je nastavila njegova supruga Slavica:

- Iako sam ja u početku bila protiv toga da mu zabranimo gledanje jer su Teletabisi delovali pitomo, tada sam shvatila da je situacija postala uznemirujuća. Dete mi je bilo u isto vreme sve zatvorenije u sebe, ali i sve agresivnije. Odveli smo ga u lokalni dispanzer gde smo dobili uput da se javimo jednom poznatom beogradskom dečjem psihijatru. On nas je pažljivo saslušao i na naše iznenađenje konstatovao da Mladen zaista pati od neke vrste poremećaja uzrokovanog poistovećivanjem sa svojim animiranim junakom. Objasnio nam je da postoje slučajevi kada deca tog uzrasta kopiraju agresivne junake tipa Barta Simpsona, ili neke karate tabadžije, ali je i dodao da neke naizgled blage, pitome i umirujuće stvari mogu da izazovu upravo kontraefekat i da od deteta naprave to što se dogodilo Mladenu. Preporučio nam je da pokušamo da ga na razne načine odvratimo od gledanja i da mu pažnju zaokupljamo nekim sličnim stvarima. Sećam se da nam je na rastanku rekao sledeću rečenicu:

- Ako neko može usred dečijih emisija i crtanih filmova da pušta reklame bezobrazne sadržine i hot-lajn telefone, ne treba da vas čudi ni to što deci puštaju takve program bez provere i bez obzira na to kakav će efekat proizvesti. Svi naši pokušaji da mu pronađemo sličnu zanimaciju su propadali jedan za drugim i na kraju smo se dogovorili da odemo na selo kod mojih roditelja i pokušamo da ga nateramo da zaboravi na sve.

Otišli smo kod mojih roditelja na selo, a Mladen je pokušao da skoči u bunar!

- Otišli smo za vikend i u početku je Mlađa delovao kao preporođen. Motao se oko pačića i pilića, ulazio među zečeve, koje moj otac i gaji zbog dece, a dozvolili smo mu i da preskoči, do tada uobičajeno popodnevno spavanje. Pošto je Andrej u ponedeljak morao u školu suprug i on su se vratili, a moja sestra je dolazila da im se nađe dok se ta prokleta stvar malo ne zaboravi. I taman kada sam pomislila da je sve po starom i kada je Mladen ponovo počeo normalno da komunicira, desila se nova nevolja – počeo je stalno da piški i kaki u gaće, iako je vrlo rano prihvatio nošu i uvek se javljao kada mu je nužda. Prvi i drugi dan su nekako prošli, i kada trećeg nije napravio tu «najveću dečju štetu» obradovali smo se, ali tada je nastupilo najveće iznenađenje koje umalo našeg sina nije koštalo života. U jednom momentu je ostao sam u dvorištu, i kada sam izašla iz kuće i pozvala ga nije mi odgovorio. Ponovo sam ga pozvala, ovoga puta glasnije, a kada se nije javio i kada je moj otac i štale uzviknuo da nije sa njim oblio me je hladan znoj. Dotrčala sam do jedinog mesta koje je u našem dvorištu predstavljalo opasnost, ali kome on nikada do tada nije prišao ni blizu – do bunara. Mladen je sedeo na njegovoj ivici, a okačena kofa ga je zaklanjala od mojih pređašnjih pogleda. Gotovo oduzetih nogu sam mu prišla i na metar od njega sam pomislila da će skočiti. Srce mi je lupalo kao ludo, ali uspela sam da mu pažljivo priđem i da ga zgrabim i povučem van domašaja opasnosti. On mi je odgovorio da je i Po (crveni Teletabis – prim.aut.) tako skočio, a da on njega voli. Pozvala sam supruga i on je iz istih stopa došao kod nas.

Pravo odatle otišli smo ponovo kod lekara koji nam je ovoga puta preporučio novi tretman. Proces lečenja je u toku i vrlo teško ide, a planirali smo, ukoliko ne bude napretka i ako to može da pomogne, da se privremeno, dok ne prodje Teletabimanija rešimo televizora. Poslednjih nekoliko nedelja nemamo nekih drastičnih problema i Mladen se nekako vraća u normalu, ali s obzirom na to šta je sve činio ostaje nam da strahujemo, zaključuju ovu neverovatnu ispovest roditelji deteta koje je umalo nastradalo zbog omiljene dečije emisije.

Emisija Teletabisi  donedavno se prikazivala ne različitim satelistkim kanalima i mogla je da se u Srbiji gleda putem kablovskih operatera, ali zbog male gledanosti tih kanala nije više zabeleženo ovako drastičnih situacija. Ili su prosto roditelji ćutali o njima.

(Telegraf.rs)