SLAVILI SMO NOVU GODINU SA KINEZIMA: Šokiraćete se kada vidite gde! (VIDEO) (FOTO)
Za godinu koja dolazi Kinezi kažu da je "godina prosperiteta i blagostanja"... Mi se iskreno nadamo da ćemo na blagostanje naići na trpezi Kineske hrišćanske crkve na Novom Beogradu
Ništa ne liči na posebno predvečerje... Dok nam vetar bezobrazno šiba obraze, guramo se s ljudima koji uobičajenom dinamikom jure kući s posla verovatno razmišljajući o tome šta ih čeka na šporetu...
Preporučujemo
PLJAČKA BANKE UŽIVO: Pao tinejdžer koji je pokrao milione u Beogradu! (VIDEO)
NE MUČITE SEBE DIJETOM: Evo kako da smršate bez muke!
Mi za "prozaične" stvari od kojih se živi, ni danas kao po običaju nemamo vremena.
Jurimo na sasvim drugu stranu - da "kako valja" dočekamo godinu Koze (Ovce) u Kineskoj hrišćanskoj crkvi na Novom Beogradu! Ne, nismo pogrešili. Ovo je Beograd, svi Kinezi nisu budisti i mi odista idemo u crkvu, a ne u hram.
Za godinu koja dolazi kažu da je "godina prosperiteta i blagostanja"... Mi se iskreno nadamo da ćemo na blagostanje naići na crkvenoj trpezi domaćina koji sebe vole da zovu - srpski hrišćanski Kinezi.
Na kapiji nas dočekuje pastor crkve Ksjan Jun Ksing koji je priznaje zaboravio svoje ime, jer ga već "vekovima" svi oslovljavaju sa - Nikola. U Srbiju je stigao krajem 90-ih, a crkva u kojoj se nalazimo postoji desetak godina.
Tek nedavno je, međutim, preseljena u Tuluz Lotrekovu ulicu.
- Prvo je u Srbiju iz Kine došao moj rođak, pa je i mene povukao ovamo - objašnjava nam u prostranoj trpezariji ispunjenoj najrazličitijim đakonijama - od pirinča, preko piletine, ribe, kupus salate do specijalnih kineskih krofni, nasmejani pastor Nikola čija je majka prva primila hrišćanstvo.
Srpski mu nešto i ne ide najbolje, pa je kao ispomoć pozvao 15-godišnju Kineskinju, ćerku sveštenika Sun Ksjong Jua, koji se prekrstio u - Saša. Ona pohađa školu "20. oktobar" i daleko se bolje sporazumeva.
Saznajemo da crkva ima 50-ak vernika, da sveštenici nisu odeveni "u lepe svečane odore kao pravoslavni popovi" i da se glavna služba drži nedeljom uveče od 19.00 do 21.00 čas, jer "Kinezi moraju preko dana da rade".
- Nema kod nas vremena za pauzu preko dana. Svi smo "na nogama" za tezgama u Bloku 70... Ustvari ima jedan dan koji je nama kao vama nedelja. To je utorak - u poslednjem trenu dodaje vedra 19-godišnja Kineskinja Ča Ča koja ovde živi već četiri godine "upozoravajući" nas da ćemo nakon gošćenja svi otići na specijalnu molitvu povodom Nove godine i da nema odbijanja jela!
Odjednom je nastao muk. Ispunjena sala, u kojoj tek sad primećujemo nema jelke, digla se na noge. Pastor se zahvalio prisutnima, a onda izgovorio molitvu na kineskom. Gozba je mogla da počne...
Da odbijanja jela nema, ubrzo smo se i sami uverili...
- Ti slabo jesti... Uzmi crpcko meso i malo belo vino - prokomentarisao je moj tanjir ispunjen pirinčem pastor Nikola dok sam se uporno trudila da dokažem da ipak umesto plastične viljuške umem da koristim i tradicionalne štapiće.
Bojim se da me je većina prisutnih "na keca" provalila, ali ako ništa, potrudila sam se da u gostima budem učtiva.
Nakon gozbe svi se selimo na molitvu. Tamo nas s pesmom i svirkom na klaviru dočekuje nekoliko najmlađih vernika. Pastor se penje na binu, nekolicina odabranih uzima mikrofon i salom se prolama prva u nizu pesama posvećena Isusu.
Dok onako više iz zabave nego zato što išta o tome znamo listamo Bibliju ispisanu na kineskom jeziku koja stoji ispred nas, iz melodičnog pevanja najednom prepoznajemo čuvenu "Amazing Grace"... Prvi put je čujemo na kineskom.
U jednom trenutku nam prilazi Kineskinja Ča Ča šapućući kako je mnoge srpske drugarice iz škole zvala da dođu ovde nadajući se da će se njima svideti ova muzika onako kako se njoj sviđa Nataša Bekvalac.
Služba ispunjena stihovima o ljubavi prema Isusu i preobraćenju koje ljudi doživljavaju kada se okrenu Gospodu bliži se kraju. Stišava se i dečja graja. Sve su oči uprte u nas, a onda sledi jedno neočekivano i gromoglasno: "Hvala" - i to direktno sa bine!
S nekom nostalgijom u glasu nekoliko vernika nam objašnjava koliko je sada sati u Pekingu opisujući nam kako se njihovi rođaci ovoga trenutka vesele uz petarde i vatromet... A mi užurbanim koracima jurimo kući da objasnimo svojima zašto ćemo preskočiti "zakasneli ručak".
(Katarina Vuković)