SRPSKI ZATVORI KRCATI: Evo koliko zatvorenika UMRE na ROBIJI i koliko je MALOLETNIKA IZA BRAVE!

Prosečna starost zatvorenika u Srbiji je 36, a udeo žena u ukupnoj zatvorskoj populaciji je 4,1 odsto, što je otprilike na nivou proseka Saveta Evrope

Broj zatvorenika u zatvorima u Srbiji smanjio se tokom 2013. godine, ali su zatvori i dalje prenatrpani. Srbija ima drugu najvišu smrtnost zatvorenika u Evropi, pokazuje studija Saveta Evrope o stanju u zatvorima u zemljama članicama za 2013. godinu.

Preporučujemo

U opštim zaključicma studije koja analizira podatke 50 od 52 zatvorskih uprava u 47 zemalja članica Saveta Evrope navodi se da ekonomska kriza sprečava pobolšanje uslova u evropskim zatvorima.

U zatvorima u Srbiji je tokom 2013. godine bilo 10.031 zatvorenika što je 9,0 odsto manje nego 2012. godine, i uključuje i 239 maloletnih prestupnika.

To predstavlja 140 zatvorenika na 100.000 stanovnika, što je blizu proseka regiona koji obuhvata analiza Saveta Evrope.

Zatvori u Srbiji su i dalje prenatrpani, sa 110 zatvorenika za 100 mesta, čime se nastavlja trend iz 2012. godine.

Stopa smrtnosti zatvorenika u Srbiji, sa 81 smrtnim slučajem za 10.000 zatvorenika, druga je najviša stopa u oblasti Saveta Evrope posle zatvorskih institucija u Republici Srpskoj u BiH, i skoro je tri puta viša od 28 smrtnih slučaja što je srednja vrednost za evropske zatvore.

Prosečna starost zatvorenika u Srbiji je 36, a udeo žena u ukupnoj zatvorskoj populaciji je 4,1 odsto, što je otprilike na nivou proseka Saveta Evrope.

Od svih presuda, krađa predstavlja 24 odsto, prestupi vezani za drogu 22 odsto, a oba ta indikatora su neznatno iznad proseka regije Saveta Evrope.

Ukupan budžet koji je potrošila Uprava za zatvore u Srbiji tokom 2012. godine bila je 58 miliona evra, a prosečna dnevna potrošnja po zatvoreniku bila je 14 evra, i sedam puta je niža nego prosek Saveta Evrope od 98 evra.

Najniži dnevni troškovi po zatvoreniku su u Rusiji (nešto iznad dva evra na dan) i Grčkoj (malo iznad tri evra na dan), a najviši su u Švedskoj (318 evra na dan).

Faktori koji su uticali na broj zatvorenika u Srbiji su navedeni kao izmene u Krivičnom zakonu koji je pretrpeo izmene u vezi institucije uslovnog puštanja na slobodu, zakonu o Amnestiji usvojenom krajem 2012. i na osnovu koga je oslobođeno 1.185 zatvorenika, kao i pojedinačna pomilovanja, kojih je bilo dva.

U opštim zaključicma studije navodi se da je potrošnja po zatvoreniku u zatvorima u Evropi smanjena tokom ekonomske krize, što je najverovatnije negativno uticalo na kvalitet života ljudi u pritvoru.

Kriza, međutim, nije imala bitan uticaj na broj pojedinaca u zatvorima, iako je zabeleženo neznatno smanjenje prenatrpanosti zatvora, navodi se u zaključima.

Tokom 2012. Evropska zatvorska uprava trošila je u proseku 97 evra po zatvoreniku na dan, što je dva evra više nego 2011. godine, mada se potrošnja po zatvoreniku znatno razlikuje od zemlje do zemlje.

"Međutim uzimajući u obzir period od 2007, kada je počela ekonomska kriza, do 2012, došlo je do pada potrošnje po zatvoreniku (od proseka od 99,1 na 96,7 evra po osobi), navodi se u izveštaju.

Povećanje potrošnje na zatvorenike zabeleženo je u veoma malom broju zemalja. Tokom 2012. 45 zatvorskih uprava koje su učestvovale u ovoj anketi potrošilo je preko 26 milijardi evra.

S druge strane prosečna stopa broja zatvorenika koja pokazuje broj pojedinaca u zatvoru na svakih 100.000 stanovnika, povećala se za 2,7 odsto u periodu između 2007. i 2012. godine. Ta cifra se takođe znatno razlikuje od zemlje do zemlje.

Tokom 2013. prenatrpanost je i dalje bila visoka u 21 od 50 evropskih zatvorskih uprava, što je isti odnos kao i godinu dana ranije. Ipak je bilo nekih malih poboljšanja, tokom 2013. evropski zatvori su držali 96 zatvorenika za 100 mesta, u odnosu na 98 tokom 2012 i 99,5 tokom 2011. godine.

Najveća prenatrpanost tokom 2013. zabeležena je u Italiji, Mađarskoj, Kipru, Belgiji, Makedoniji, Portugalu, Francuskoj, Rumuniji i Albaniji.

Udeo pojedinaca koji služe kazne od manje od godinu dana bio je relativno visok, mada je pao sa 15 odsto koliko je bio 2012. godine na 13 odsto 2013. godine. Primenom preporuka Saveta Evrope, te kazne bi često mogle da budu zamenjene alternativnim merama čime bi se smanjila prenatrpanost u zatvorima i što bi doprinelo reintegraciji prestupnika u društvo, navodi se u izveštaju.

Najuobičajenija dužina kazne je i dalje od jedne do tri godine (23 odsto zatvorenika) dok je broj kazni viših od 10 godina neznatno porastao sa 10,2 odsto 2012. na 11 odsto 2013.

Tokom 2013. najčešći prestupi su i dalje bili vezani za drogu i krađu. Od svakih 100 osuđenika, njih 18 služe kaznu zbog zločina vezanih za drogu (17 u 2012. godini).

Raste stopa smrtnosti u zatvorima u Evropi, tokom 2012. bilo je 28 smrtnih slučajeva po 10.000 stanovnika prema 25 po 10.000 stanovnika 2010. godine.

Ova studija sprovedena je na 50 od 52 zatvorskih administracija u 47 zemalja članica Saveta Evrope i odnosi se na 2013. godinu.

(Telegraf.rs / Tanjug)