ODE NAM BLAGO U PROPAST! Britanci prodaju vinčansku figuru za 200 evra!

Nakon što je jedan nemački kolekcionar objavio da prodaje vinčansku figuru iz neolitskog perioda (5.000-4.000 p.n.e.) po početnoj ceni od 200 evra, istraživali smo da li je normalno da se nacionalno blago ovako rasipa u bescenje

Na internet stranici aukcijske kuće "Timeline Austions"iz Brentvuda osvanuo je prodajni oglas koji bi trebalo mnoge od nas da natera da stavimo prst na čelo. Pored 2.000 ponuđenih predmeta, pažnju nam je privukao jedan sa ovih prostora, a u vlasništvu izvesnog nemačkog kolekcionara.

Preporučujemo

On je naime objavio da prodaje vinčansku figuru iz neolitskog perioda (5.000-4.000 p.n.e.) i to ni manje ni više nego po početnoj ceni od 200 evra! U katalogu, između ostalog piše i da je kolekcionar, do za Srbiju svakako dragocenog nacionalnog blaga, došao 90-ih godina prošlog veka.

Na koji način, nije napisano, a svakako taj podatak nije ni neophodan...

Prema rečima stručnjaka ono što je nas laike u prvi mah zgranulo, njih nije. Svakako na prvi pogled neadekvatna cena vinčanske figure na aukciji i nije toliki problem, kažu, jer u Srbiji "gde god udarite motikom naiđete na neku praistorijsku figuru".

Težište bi po njima trebalo da bude na tome što srpsko nacionalno blago ode u bescenje, a što po tom pitanju niko ništa ne radi!

- Srbija je bogata arheološkim nalazištima, te je suvislo dodavati da vinčanske figure mogu lako da se pronađu. Znate kako kažu, "gde god da u Srbiji udarite motikom, pojavi se ili novac ili figurina". Ono što je posebno problematično jeste to što niko od nadležnih ne može da kontroliše ko je, kako i gde izneo nacionalno blago ovoga tipa iz zemlje. Ovu figuru konkretno, kupac je mogao da pazari od nekog našeg gastarbajtera za male pare, a potom da predmet pošalje van države i proda ga po znatno višoj ceni - objašnjava kustos Nikola Kusovac za Telegraf dodajući da ovakvi artefakti nemaju veliku vrednost, jer se radi o "pojedinačnim nalazima" koji su izolovani sa lokaliteta.

Nikola Kusovac između ostalog naglašava i da glavni problem leži u tome što država ne nagrađuje adekvatno pronalazače, pa onda ono što nađu prodaju - u bescenje.

- To svakako nije rešenje problema, tek država bi trebalo bolje da nagradi poštene nalazače! Ako ništa drugo, onda barem ne bi imali potrebu da u bescenje prodaju ono što su slučajno ili namerno pronašli - objašnjava kustos za Telegraf.

Da je pomenuta figura autentična najbolje dokazuje to što je reč o uglednoj britanskoj  aukcijskoj kući i što svaki predmet pre "ulaska" u katalog, mora da bude dobro proučen od strane najuglednijih britanskih eksperata.

Prema rečima advokata Đorđa Mamule teško je ući u trag tome ko je i kada mogao da proda ovakav artefakt, ali i da je dobro što smo pokrenuli ovu priču, jer je to jedini način da neko od nadležnih iz države obrati pažnju na ovakve i slične slučajeve koje slobodno možemo da nazovemo "davanjem nacionalnog blaga u bescenje".

- Zaštita kulturnog nasleđa jeste predviđena zakonom, ali pitanje je koliko se taj zakon može primeniti u inostranstvu - objašnjava Mamula za Telegraf nastavljajući - U ovom pojedinačnom slučaju mogu da kažem da je sasvim dovoljno što ćete kao novinari objaviti ovakav tekst i skrenuti pažnju državnom tužiocu na ovakve i slične slučajeve zbog kojih nam propade nacionalno blago - završio je priču za Telegraf advokat Mamula.

A, nama ostaje da se pitamo šta je potrebno sutra da osvane na nekoj od evropskih ili svetskih aukcijskih internet stranica da bi nadležni konačno reagovali?

(Katarina Vuković)