Nemačka treba da plati Srbiji 30 miliona evra ratne odštete!

Dragan Novović, generalni sekretar Zajednice udruženja žrtava u Drugom svetkom ratu Srbije, kaže da je veličina ratne štete 36 milijardi tadašnjih dolara, i da od toga ne smemo odustati, jer kada bi zaboravili na 90 odsto para i pristali na preostalih 10, dobili bi ogroman novac

Nevladine organizacije su preuzele ulogu u odbrani interesa oštećenih u Drugom svetskom ratu, jer kako kažu "upornost grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da Berlin isplati ratnu odštetu Atini nije svojstvena i za predstavnike srpskih vlasti".

Preporučujemo

Naime, Zajednica udruženja žrtava u Drugom svetskom ratu Srbije je 31. januara na sednici Upravnog odbora odlučila da ne odustane od potraživanja prema Nemačkoj, pišu Vesti-online.

Oni su zatražili pomoć i u pismu se obratili predsedniku države Tomislavu Nikoliću, ali i predsednici Skupštine Maji Gojković.

- Podsetili smo najodgovornije ljude u državi na veličinu ratne štete, koja je još 1946. procenjena na 36 milijardi tadašnjih dolara. Mi tražimo da naša država pokrene novu diplomatsku inicijativu jer Nemačka ne želi da razgovara sa pojedincima i udruženjima osim sa vladama. Od prava na ratnu odštetu ne smemo odustati, i kada bi im 90 odsto otpisali, onih 10 bi iznosilo minimum 30 milijardi evra, po današnjem kursu - rekao je za ovaj portal advokat Dragan Novović, generalni sekretar Zajednice udruženja.

Kao član Komisije Vlade Srbije, on je za pitanja procene ratne štete pričinjene žrtvama Drugog svetskog rata dobro upućen u ovu problematiku, a dvogodišnji mandat Komisiji je prestao pre dve godine, ali je ostalo nedovršenog posla zbog čega priča kreće od početka sa pitanjem "kako zadovoljiti pravdu i nadoknaditi ogromnu štetu koju su okupatori naneli čitavim porodicama, njihovoj i državnoj imovini?".

I pored toga što je Nemačka pokušala delimično da zadovolji potraživanja žrtava Zakonom o osnivanju fondacije Sećanje, odgovornost, budućnost, ali je on bio, po rečima mnogih, diskriminatorski, a njime nisu obuhvaćeni i ratni vojni zarobljenici, porodice ubijenih, oni kojima je imovina u ratu uništena, ali ni civili, koji su imali pravo na obeštećenje ukoliko su bili živi do 15. februara 1999., koji su bili zarobljenici na prinudnom radu u Nemačkoj.

Za te civile je važilo pravilo nasleđivanja, međutim ukoliko su do tog datuma preminuli, njihovi naslednici nisu mogli da očekuju obeštećenje.

Međutim, građani Srbije smatraju da je preko sporazuma Tito-Brant koji nikada nije objavljen, zatvoreno obeštećenje Nemačke prema tadašnjoj SFRJ.

- To nije tačno, zapravo tu se radi o jednoj milijardi nemačkih maraka kredita sa dugim grejs periodom koji mi još uvek otplaćujemo - istakao je Novović.

(Telegraf.rs / Vesti-online)