Ovaj čovek obučava Hrvate koji u Ukrajini ubijaju Srbe i Ruse (VIDEO)

Mikael Skilt je trenutno u regrutnom centru gde obučava i trenira nove dobrovoljce Azov bataljona, jedne od dobrovoljačkih jedinica desne ukrajinske stranke Pravy Sektor

Švedski snajperista Mikael Skilt u Ukrajini je već godinu dana. Ove zime se vratio na mesec dana u Švedsku kako bi video porodicu i prijatelje, sredio neke poslove i pozdravio se sa svima.

Preporučujemo

- Nikad ne znaš da li je to zadnji put da se vidimo - rekao je novinarki u jednom kijevskom hotelu.

Mikael trenutno u regrutnom centru obučava i trenira nove dobrovoljce Azov bataljona, jedne od dobrovoljačkih jedinica desne ukrajinske stranke Pravy Sektor.

Mada je Azov na lošem glasu s druge, proruske separatističke strane - a i Mikaelova je glava ucenjena na nekoliko desetina hiljada evra - dobrovoljci Azova odbacuju kritike da se radi o nacionalistima i desničarima, čak i neonacistima koji su članovi ove jedinice.

Tvrde da kod njih nema nikakvog radikalizma te da se prema zarobljenicima ponašaju uvek vrlo časno i u skladu sa pravilima ratovanja.

SRBI I HRVATI PUCAJU JEDNI NA DRUGE: Ovog puta za debele pare, kao psi rata!

Retko ima preživelih

- Kada mi završimo sa poslom, retko ima preživelih, ali zarobljenicima se nikad ništa nije dogodilo. Upravo smo pre nekoliko dana jednog ruskog izviđača zarobili - govori Mikael.

Za njega i njegove ljude nema nikakve sumnje ko stoji s druge strane prve crte - ruski vojnici koji su poslati iz Rusije da bi se borili za separatiste u Ukrajini.

U jedinicu stalno dolaze novi ljudi koji prolaze trening koji traje četiri nedelje - jer ne može svako da uđe u bataljon, a među strancima koji su u Azovu najviše je Hrvata koji su sve masovnije počeli da dolaze da bi učestvovali u ratu u Ukrajini. Mikael mi kaže da ih trenutno obučava sedmoricu, najmlađi je jedva punoletan, najstariji je bio u Domovinskom ratu i tamo je ranjen pa ima veliki ožiljak na telu, a među stranim dobrovoljcima više je od 25 hrvatskih boraca.

Međusobno se većina njih nije ni poznavala pre nego što su došli u Ukrajinu, iz različitih su delova Hrvatske, a Mikael kaže da su željni borbe i imaju samo jedan uslov koji često spomenu svom instruktoru koji je sedam godina proveo kao snajperist u švedskoj vojsci.

- Želimo da budemo tamo gde se Srbi bore na proruskoj, separatističkoj strani. Želimo da se borimo protiv njih - kažu hrvatski dobrovoljci.

Svako je od njih u Ukrajinu došao iz nekih svojih razloga. Mikael kaže da je on napustio kuću, devojku i posao u Stokholmu koji mu je donosio 60.000 evra godišnje, jer je, odmah kada su počeli sukobi u Kijevu, shvatio da se u Ukrajini sprema nešto veće. Sada je dve nedelje u bazi jedinice na jugoistoku zemlje, četiri sedmice obučava nove vojnike i kaže da mu nedostaje akcija, a i zbog toga se poslednjih meseci ugojio desetak kilograma.

- Puno je dobrih ljudi dosad stradalo - kaže i dodaje kako očekuje da će se sukobi nastaviti do leta.

Uveren je u pobedu Ukrajine koja je postala njegova druga domovina.

Sećanje na devedesete

Azov bataljon prerastao je u ozbiljnu jedinicu, u kojoj su dosad najbrojniji bili Skandinavci, ali sada su ih po brojnosti prešli Hrvati. Čak se i jedan ukrajinski sveštenik javio da bi želeo sa njima na front kako bi mogao da ih blagoslovim pre borbe. Mikael mu je objasnio da su borci iz Hrvatske katolici, ali, iako je pravoslavni sveštenik, to ga nije pokolebalo.

- Momke iz Hrvatske ovaj rat dosta podseća na ono što se događalo kod vas početkom devedesetih - kaže njihov instruktor.

Oni zasad ne žele da izlaze u javnost sa svojim imenima i prezimenima, kao ni razlozima zašto su se odlučili na borbu u Ukrajini.

Među Hrvatima koji su se borili u Azovu bio je i Zagrepčanin Andro koji je u borbama ranjen pa je ove jeseni ležao u bolnici u Dnjepropetrovsku. Imao je geler u desnom kuku i petnaest šrapnela po celom telu. Andro je ranjen 4. septembra u blizini ukrajinskog sela Širokina, dok je zajedno sa svojim suborcima zaustavljao napade ruske vojske.

U Ukrajinu je otišao sa namerom da logistički pomogne ukrajinskoj vojsci, ali kada se suočio sa pravim talasom izbeglica iz Donbasa i Luganska, kada je čuo njihove tragične sudbine, odlučio je i sam da uzme pušku u ruke.

Opasni momci

Gaston Beson je koordinator bataljona Azov. Francuz koji se borio u ratu u Hrvatskoj, a kasnije i Bosni i Hercegovini, već mesecima živi na relaciji Ukrajina - Hrvatska, i zadužen je, pored ostalog, za regrutaciju novih ljudi. Preko njega su hrvatski borci došli do Azov bataljona. Uslov je da sami pronađu sredstva za dolazak do Ukrajine, a onda u bazi, i kasnije vojnom kampu - Azov bataljon je na jugoistoku zemlje, brani Mariupolj, stratešku luku - jedinica se brine za njih, za smeštaj i prehranu.

U Azovu su i dve žene - jedna od njih je žena drugog po redu ubijenog vojnika u Azov bataljonu. Svake nedelje u jedinicu dolaze novi ljudi, a borbu vode u dva pravca - prema Rusiji i prema Kijevu - jer ne žele "proameričku vladu u Kijevu, odnosno novu mafiju nakon stare".

Beson je taj koji radi selekciju ljudi koji će otići na teren jer, kako kaže, rat je uvek situacija u kojoj žele da sudeluju i oni kojima nije mesto na frontu; zato, tvrdi, u Azov bataljon ne primaju alkoholičare, narkomane, ljude koji psihički i fizički nisu spremni na stresnu ratnu situaciju ili koji su pak laki na okidaču. To, naravno, ne znači da su u ovoj jedinici "štreberi". Naprotiv.

- To su opasni momci. I naoružani - pojašnjava Gaston.

Među njima su ljudi iz cele Evrope - jedinica je narasla do broja od šest stotina vojnika.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/ Izvor: jutarnji.hr)