TRAGEDIJA RADNIKA U SIBIRU: Gledao dok mu gore brat i sin!

Moj ujak je gledao kako mu gore brat i sin, a nije mogao da im pomogne. Van sebe je od šoka. U bolnici je i ne progovara. Nadamo se da će se sutra vratiti u Srbiju - priča rođak nastradalih koji je prošle godine i sam radio na gradilištu u Rusiji

Porodica Arsić je u vatrenoj stihiji u Sibiru izgubila dva člana.

Preporučujemo

Aleksandar K. (20), rođak tragično nastradalih Arsića ispričao je za Naše novine kako je njegov ujak Laza Arsić koji je na gradilištu radio kao šef, bukvalno svojim očima gledao kako mu gore sin i brat.

- Moj ujak je gledao kako mu gore brat i sin, a nije mogao da im pomogne. Van sebe je od šoka. U b0lnici je i ne progovara. Nadamo se da će se sutra vratiti u Srbiju - priča ovaj mladić koji je prošle godine i sam radio na gradilištu u Rusiji.

On kaže da su nastradali Miroslav i Branislav planirali da se u martu vrate za stalno u Srbiju.

- Rekli su da više neće ići u Rusiju da rade. Ja sam planirao da odem, i to baš na ovo gradilište na kom su stradali, ali eto, kao da je bilo suđeno da ne odem - kaže Aleksandar.

Da naši radnici na tamošnjim gradilišima svaki dinar krvavo zarade, potvrdio je i rođak nastradalih.

- Ljudi su spavali u montažnim kontejnerima. Njih petoro u jednom sobičku, na drvenim krevetima. U potpunoj divljini, odsečeni od civilizacije. Nekada nije bilo ni tople vode za kupanje, a napolju je bilo do minus 50 stepeni. Smene su bile po 12 sati, a nekada se ostajalo i duže - kaže rođak nastradalih.

(Telegraf.rs / Izvor: Naše novine)