PUTIN IZ PEPELA DIŽE SSSR: Sprema napade na baltičke zemlje!

Da se situacija u istočnoj Evropi zaoštrava, pokazuju i podaci da je NATO postavio šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse. Sumnja se da bi Kremlj mogao da prouzrokuje "mutne" sukobe u Estoniji i Letoniji gde postoje velike ruske manjine

Vladimir Putin ima opasne ambicije koje sežu i izvan Ukrajine, i ima za cilj da testira odlučnost Zapada u Baltičkim državama, upozorio je Anders Fog Rasmusen, bivši šef NATO.

Preporučujemo

Bivši generalni sekretar Atlantskog saveza rekao je da je cilj Kremlja da razbije solidarnost NATO pakta i ponovo uspostave rusku dominaciju u istočnoj Evropi.

- Ne radi se o Ukrajini. Putin želi da Rusija ponovo bude velika sila. Postoji velika mogućnost da će intervenisati na Baltiku i tako testirati član 5 Povelje NATO - rekao je Rasmusen.

Naime, član 5 Severnoatlantskog sporazuma određuje da se oružani napad na jednu od zemalja članica "smatra napadom na sve članice". To jest, države će pomoći "napadnutoj članici ili članicama", ako treba i silom.

NATO STRAHUJE OD PUTINA: Rasporedio 5.000 vojnika na granicu sa Rusijom!

- Putin zna da će biti pobeđen ako pređe crvenu liniju i napadne saveznika NATO-a. Da budem jasan, on je stručnjak za hibridni rat u kojem se mešaju različiti tipovi operacija kako bi se destabilizovala jedna država - izjavio je bivši šef NATO-a za britanski Telegraf.

Postoji strah da će Kremlj prouzrokovati "mutne" sukobe u Estoniji i Letoniji gde postoje velike ruske manjine, i mogao bi da interveniše oružano - sa daljine, ili ubacivanjem boraca bez oznaka. Pri tom bi slabije članice NATO mogle da relativizuju takav incident bilo zbog očuvanja trgovačkih veza sa Rusijom ili zbog simpatija prema Kremlju, kao što je slučaj s Mađarskom ili Grčkom.

Članom 5 se predviđa da svaki napad na jednu članicu NATO prestavlja napad na sve članice, dovodeći do kolektivne mobilizacije. U 66-godišnjoj istoriji NATO to se dogodilo samo jednom nakon napada u SAD 11. septembra 2001.

Niko ne zna šta bi se desilo ukoliko bi neka od baltičkih država zatražila zaštitu na osnovu člana 5, a Savet NATO-a je odbio. Izostanak reagovanja bi verovatno uništio kredibilitet Alijanse i potkopao princip odvraćanja.

Anders Fog Rasmusen, inače, ne smatra kako Putin trenutno želi da zauzme i zadrži znatne delove Ukrajine već mu više odgovara "zamrznuti konflikt".

Ministri zemalja članica NATO odlučili su juče na sastanku u Briselu da formiraju novu jedinicu za brzo reagovanje i postave šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse, saopšteno je iz sedišta Severnoatlantskog saveza.

Ova jedinica jačine brigade, popularno nazvana "udarna pesnica" NATO, sastojaće se od četiri do pet hiljada ljudi i biće u stanju da u roku od dva do četiri dana reaguje na svaku pretnju Savezu, poručili su ministri u saopštenju.

Osim toga, na sastanku je odlučeno da se u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, i tri baltičke zemlje postave štabovi i komandni centri za prihvat ove jedinice, koja je od danas zvanično dobila ime Zajedničke snage vrlo visoke borbene gotovosti sa engleskim akronimom VJTF.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland će danas, u okviru inicijative nemačke vlade za razrešenje sukoba u Ukrajini, doputovati u Moskvu, gde će razgovarati sa Vladimirom Putinom.

Ta iznenadna poseta dvoje državnika Rusiji najavljena je tri dana uoči sastanka šefova diplomatija zemalja članica Evropske unije, na kome će se odlučivati o novim sankcijama Rusiji.

(Telegraf.rs / Izvor:telegraph.co.uk, Tanjug)