OTROVI TERMOELEKTRANE UBIJAJU TUZLAKE: Oboljevaju od raka, samo za dve godine umrlo ih 17! (FOTO)

Termoelektrana je pre 20 godina trebalo da izradi projekat sanacija i rekultivacije, kako bi zemljište koje je prekriveno šljakom bilo vraćeno u prvobitno stanje, međutim to je učinjeno tek prošle godine

Tuzlanska termoelektrana u obližnjim naseljima odlaže šljaku, odnosno otpad koji sadrži teške metale koji polako truju sve oko sebe, a najugroženiji su meštani naselja Divković, koji na zagađenom zemljištu sade krompir, kukuruz, luk i druge žitarice i povrće koje su neophodne za život.

Preporučujemo

Naime, Divkovići su jedno od pet mesta na kojima je termoelektrana iz Tuzle napravila svoju deponiju za šljaku, otpad koji nastaje u procesu proizvodnje električne energije i sadrži otrovne metale. Na površini koja bi bila dovoljna za 330 fudbalskih stadiona, tačnije 250 hektara, do sada je odloženo preko 30 miliona kubika šljake, piše CIN.

Stručnjaci koji su proveravali to zemljište, pronašli su u vodi, vazduhu i na zemljištu, veliku koncentraciju nikla, arsena, kroma i drugih opasnih metala.

Centar za istraživačko novinarstvo (CIN), otkrilo je da Termoelektrana iz Tuzle ne ispunjava sve uslove za zaštitu životne sredine, te da se transportom i odlaganjem otrovnog materijala zagađuje sredina i ugrožava zdravlje ljudi koji tu žive, a samo u Divkovićima je u protekle dve godine 17 ljudi preminulo od raka.

Inače, termoelektrana "Tuzla" je izgrađena još pre pola veka, a za proizvodnju električne energije godišnje se troši oko 3,3 miliona tona uglja čijim sagorevanjem nastaje oko 1.000.000 kubika šljake.

Taj otpad se dalje meša sa vodom i kroz cevi se transportuje do određenog mesta, koja je poput činije u kojoj se formira površina sa muljem i blatom. Međutim, najveći problem nastaje leti kada se zbog isparavanje vode stvara pepeo koji se vetrom širi.

S druge strane, tečnost koja je puna teških metala se ispušta u reku Jalu, koja se uliva u Spreču, iz koje stanovništvo navodnjava svoje useve.

Prema podacima do koje je CIN došao, Termoelektrana je trebalo da izgradi sistem za recikliranje otpadnih voda i da uspostavi kontinuirano praćenje kvaliteta otpadnih voda. Na to se obavezala dozvolom koju je od Ministarstva životne sredine i turizma Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) dobila 2011. godine, a reč je o dozvoli za rad koja se uz određene uslove izdaje postrojenjima koja zagađuju životnu sredinu.

Ipak, projekad jeste urađen, međutim radovi do sada nisu počeli, ali se transport i odlaganje šljake, ali i sanacija depnija, se takođe ne vrši po određenim propisima.

Termoelektrana je do sada koristila pet lokacija za odlaganje šljake: Plane, Drežnik, Jezero, Divkoviići i Divkovići II, na poljoprivrednim dobrima koje je otkupila od meštana. S ozbirom da je od 250 hekatara odloženo više od 30 miliona kubika otpada, do kraja naredne godine će se koristiti samo podrčuje naselja Divković II.

Na preostale četiri deponije, koje su već zatvorene, samo je 70 hektara prekriveno taknim slojem zemlje, a prema propisima je trebalo naneti deblji sloj i zasaditi biljke koje će vratiti kvalitet zemljištu.

Termoelektrana je još pre 20 godina bila u obavezi da izradi projekat sanacije i rekultivacije, kako bi zemljište koje je prekriveno šljakom bilo vraćeno u prvobitno stanje, međutim, to je učinjeno tek krajem prošle godie, dok stanovništvo nije upoznato još uvek sa njegovim sadržajem.

Ko god da se uputi ka naselju Divković, naićiće na rampu na kojoj piše "Zabranjen pristup šljakištu", a ono što je frapantno je to što se na tom mestu otpad odlaže poslednjih 30 godina. Ipak, meštani obrađuju površinu bivših deponija, jer nije upoznata sa svim potencijalnim opasnostima jer nadležne institucije ne vrše analizu šljake.

- Evo, pogledajte, ovo je šljaka. Zači nema više od pet centimetara zemlje - kaže Matija Marković, koji obrađuje zemljište i tim povrćem hrani tročlanu porodicu. On to čini poslednjih 20 godina, a na svom delu zemlje je napravio malu kućicu od dasaka za koju kaže da ga štiti od prašine kada krene vetar.

- Borio sam se da nahranim porodicu, a zapravo sam ih polako ubijao - kaže Matija čija je ćerka u januaru 2013. godine operisala rak, a njihova komšinica Sonja Banović (54), kaže da je pre dve godine saznala da i ona boluje od karcinoma.

- Doktor me je pitao gde živim, i kada sam mu rekla, odmah me je poslao na snimanje, gde su ustanovili da bolujem od raka. Nisam obolela od čistog vazduha, već od prljavog zbog šljakišta - rekla je ona kroz Suze.

Mia Divković, takođe jedna od meštanki ovog naselja, kaže da se oni u svojim kućama osećaju kao da su u zarobljeništvu, jer kada krene oluja, imaju osećaj da je napolju pomračina.

Prema rečima Gorana Stojaka, predsednika Mesne zajednice Bukinje kojoj pripadaju Divkovići, lokalno stanovništvo se zbog ovog zagađenja iseljava, pa od 513 ljudi koji su nekada živeli, sada ih ima svega 117. Prof. dr Nurka Pranjić, profesorka na Medicinskom fakultetu i specijalista medicine u Domu zdravlja u ovom gradu, ističe da su ljudi koji žive u ovom naselju u izuzetnoj opasnosti.

Ipak, za sve ove probleme, Termoelektrana krivi meštane, a Goran Mišić iz Ministarstva za prostorno uređenje i zaštitu životne sredine TK-a, odgovornima smatra Federalno ministarstvo životne sredine i turizma.

- Imamo nekoliko šljakišta koja su zatvorena i gde je TE Tuzla trebala da izvrši rekultivaciju koju nije izvršila ili jeste u manjoj meri. Termoelektrana nije ispunila uslove koji su joj bili propisani - istakao je on.

S druge strane, u Federalnom ministarstvu životne sredine i turzima, rečeno je da je Termoelektrana strateški važno preduzeće za Bosnu i Hercegovinu, zbog čega ona dobija mogućnost fleksibilnog prilagođavanja na duži vremenski period.

- Šta ćemo dobiti time ako zatvorimo TE Tuzla? Teške bi to odluke bile - rekao je Mehmed Cero, pomoćnik Sektora za zaštitu životne sredine u ministarstvu, dok je njegov kolega Mladen Rudež istakao da se stvari ne mogu rešiti preko noći.

(Telegraf.rs / CIN)