Ovu veliku srpsku naučnicu osporavali su samo zato jer je žena!

Ksenija Atanasijević je diplomirala filozofiju s klasičnim jezicima, a bila je predvodilac klasičnih filozofskih dela. Takođe je bila autorka 400 studija, članaka, kao i metafizičkih i etičkih rasprava, kao i profesorka na Univerzitetu u Beogradu

Na jučerašnji dan rođena je Ksenija Atanasijević, prva žena docent i prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu 1922. godine. Ksenija Atanasijević je diplomirala filozofiju sa klasičnim jezicima, a bila je predvodilac klasičnih filozofskih dela. Takođe je bila autorka 400 studija, članaka, kao i metafizičkih i etičkih rasprava, kao i profesorka na Univerzitetu u Beogradu.

Preporučujemo

Rođena je 5. februara 1894. godine, a njena majka je preminula nakon porođaja. Kada joj je bilo 12 godina, preminuo je i njen otac Svetozar Atanasijević, upravnik Opšte bolnice i ugledni lekar. Brigu o njoj preuzela je maćeha, a najbolji prijatelji su joj bili pesnik Rastko Petrović i njegova sestra, slikarka Nadežda Petrović.

Za vreme studiranja filozofije na BU, profesor na glavnom predmetu joj je bio čuveni profesor Branislav Petronijević, za koga su studenti pričali da je strah i trepet. Petronijević je bio poznat kao izuzetno strog profesor, a pričalo se da studenti padaju u nesvest na njegovim predavanjima. Međutim, Ksenija se izborila sa njim, a on je nju prepoznao kao najtalentovaniju studentikinju i nezvanično ju je proglasio za svoju naslednicu.

U to doba, ženama se osporavao akademski uspeh, pa su mnogi na fakultetu njen uspeh pripisali izmišljenoj ljubavnoj aferi sa profesorom Petronijevićem.

Nakon što je diplomirala, za svoj doktorski rad izabrala je delo Đordana Bruna, a imala je 28 godina kada je branila svoju doktorsku tezu "Brunovo učenje o najmanjem".

Na odbrani doktorske teze, na kojoj su bili Petronijević, Milutin Milanković i Veselin Čajković, postavljana su joj pitanja iz područja matematike. Ksenija je pokazala zavidno znanje matematičkih formula, a zbog komentara da je "pametna kao muško", rešila je da se bori za ravnopravnost žena.

Tadašnja žuta štampa je uzela na zub Atanasijevićevu, pa su je proglasili za ljubavnicu oženjenog Milana Markovića, koji se kasnije razveo i venčao sa Ksenijom. Ksenija je u međuvremenu postala i predavač na Beogradskom univerzitetu, a kolege iz akademnskih krugova ovo nisu prihvatili blagonaklodno.

- Ima krajeva u Srbiji gde žene ljube u ruku mlađe muškarce, a vi hoćete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci - rekao je profesor Miloš Trivunac na sednici univerzitetskog veća.

Zbog stalnih napada, Ksenija je konačno napisala molbu Univerziotetu da je privremeno penzioniše. Inače, Enciklopedija Britanika je njen doktorski rad o Đordanu Brunu uvrstila kao relevantnu literaturu za shvatanje njegove misli.

Pre početka Drugog svetskog rata, ona je pisala protiv nacionalaizma i branila Jevreje, zbog čeka je hapsi Gestapo nakon početka rata. Nakon završetka rata, hapsili su je i komunisti, a iz zatvora je izašla lišena građanskih prava. Njene knjige su stavljene na listu zabranjenih, što nju nije sprečilo da nastavi da radi, ali anonimno.

Ostala je u Beogradu do smrti 1981. godine. Imala je 88 godina. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu, međutim njeno grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima.

Ksenija Atanasijević važi za jednu od najvećih srpskih žena mislilaca, a u njena prevodilačka dela spadaju Aristotelov "Organon", Platonov "Parmenid" i Spinozina "Etiku".

(Telegraf.rs)