CRNA STATISTIKA: Zašto se Srbi sve više ubijaju?

U Srbiji je samo od početka 2015. godine zabeležen veliki broj samoubistava, a njihov porast se beleži i poslednjih nekoliko godina. Pozadinu treba tražiti u ekonomskim, porodičnim i brojnim drugim problemima

Da li smo emotivno istrošeni, nedovoljno jaki ili jednostavno toliko očajni, pa da beg od stvarnosti tražimo u samoubistvu? Činjenica je da su stupci crne hronike ispunjeni vestima o ljudima koji se svakodnevno odlučuju na ovaj korak.

Preporučujemo

Šta može čoveka da natera na ovaj očajnički potez? Razloga je mnogo, bezbroj, ali da li je ijedan problem vredan toga?

U Srbiji je samo od početka 2015. godine zabeležen veliki broj samoubistava, a porast se beleži poslednjih nekoliko godina.

Svaki individualan slučaj iza sebe ima pozadinu, ali obično se pretpostavlja koja vrsta problema primora čoveka da digne ruku na sebe.

Antropolog Bojan Jovanović za Telegraf kaže da je svaki slučaj individualan i da je teško uopštavati.

- Sreću svi mi doživljavamo na tipiziran način, a kada smo nesrećni to uvek iskazujemo na različit način. Iza svake lične tragedije pojedinca se potvrđuje to pravilo - kaže Bojan Jovanović.

On dodaje da ako bismo želeli da ustanovimo koji su to razlozi koji najčešće nagnaju pojedinca da digne ruku na sebe, morali bismo dodatno da istražimo.

Ono što je svakako najzastupljenije može da se podvede pod problem socijalnog statusa, ekonomske situacije, ili neki drugi problemi.

Naš sagovornik ističe da je u pojedinim krajevima Srbije, poput Vojvodine, broj samoubistava i njihova učestalost povezan sa klimatskim uslovima. On dodaje, da je u određenom delu godine kod Vojvođana zastupljena depresija.

Prema njegovom mišljenju, naglom porastu broja samoubistava doprinosi i dužničko ropstvo, psihološki momenti, kao i razna lična razočaranja.

- Svakim "skokom sa zgrade" pojedinac iskazuje svoju ličnu tragediju - zaključuje Jovanović.

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je svaki slučaj samoubistva individualan i da do njega najčešće dolazi u slučajevima kada pojedinac proceni da je njegov život nepodnošljiv.

- Mnogo je razloga koji ljude mogu da nagnaju na to da dignu ruku na sebe. Ljudi ne bi smeli da uslovljavaju pravo na život jer je ono bezuslovno. Do ovog čina dovode ljubavni, porodični, ekonomski, ali i mnogi drugi problemi - ističe Milivojević.

On kaže da se mnogi nažalost vezuju za rokove i ako do određenog trenutka, na primer Nove godine kao novog početka, ne uspeju da reše svoj problem, onda se odlučuju na ovaj očajničlki potez. Naš sagovornik ovim pravda i veliki broj samoubistava koja su zabeležena u januaru ove godine.

- Siromaštvo je kao jedan od najčešće navođenih razloga samoubistava i samim tim pad kvaliteta života. Sve dok se čovek nada da će biti bolje, odoleva, ali čim shvati da nema izlaza, odlučuje se na ovaj korak - nastavlja Zoran Milivojević.

Psihoterapeut Milivojević ističe da je glavni okidač samoubistava samoprezir i da porast broja samoubistava ukazije na nešto što bi moglo biti društveno uslovljeno.

- Ako je nastupio porast slučajeva samoubistava vrlo je moguće da varijablu koja dovodi do toga treba povezati sa društvenim okolnostima - završava Milivojević.

(J. Tetiković)