SRBIJA OSTAJE BEZ MILIJARDI IZ INOSTRANSTVA: Sve manje para stiže od gastarbajtera!

Za gastarbajtere je izgleda zavladala kriza, ako je suditi po devizama koje su lane poslali rođacima u Srbiju. Naime, do kraja novembra 2014. doznake su iznosile 1,7 milijardi evra, što je za oko 500.000.000 evra manje nego u 2013. godini, pokazuju podaci Narodne banke Srbije

Za gastarbajtere je izgleda zavladala kriza, ako je suditi po devizama koje su lane poslali rođacima u Srbiju. Naime, do kraja novembra 2014. godine, doznake su iznosile 1,7 milijardi evra, što je za oko 500.000.000 evra manje nego u 2013. godini, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Preporučujemo

S obzirom  na to da ukupan priliv od doznaka od Srba koji rade širom Evrope za 2013. bio 2,2 milijarde evra, teško da će prošlogodišnji priliv dostići ovaj nivo. Ako se zna da je u 2009. i 2010. priliv deviza od naših građana koji rade u inostranstvu bio i veći od tri milijarde evra, jasno je da poslednjih godina ni gastarbajterima ne cvetaju ruže.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ističe da je moguće da do kraja 2014. ukupan priliv deviza bude skoro dve milijarde evra, ali da će to opet biti manje nego godinu dana ranije.

- U decembru ljudi dolaze u otadžbinu za praznike i troše mnogo više novca. Međutim, prosečan priliv deviza, prema postojećim podaima, bio je oko 150.000.000 evra mesečno. Neka se u decembru u Srbiju slilo i 300 miliona, to je sve ukupno oko 2 milijarde evra, što je opet manje nego ranije - navodi Grubašić.

Kako ističe, to je jasan pokazatelj da i u inostranstvu za naše ljude kriza uzima sve više maha. Ipak, koliko tačno godišnje naša dijaspora šalje novca iz inostranstva, teško je ustanoviti  potpuno precizno. Najviše zbog toga što veći deo tog novca ne dolazi formalnim kanalima. Poznavaoci tržišta naglašavaju da devize uglavnom dolaze tako što ih naši radnici donose "u džepovima" kada dolaze na odmor u Srbiju.

Ekonomista Dragovan Milićević slaže se da je i to jedan od razloga zašto su doznake niže, ali dodaje da to nije ključno.

- Na ovakvo stanje najveći uticaj imaju primanja naših iseljenika, koja su sve manja zbog loše ekonomske situacije - smatra Milićević.

S druge strane, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Miljko Arsić kaže da ovakvi podaci ne moraju da budu odraz krize.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra d ase priliv deviza od dijaspore smanjuje najviše iz demografskih razloga.

- Prvo, imamo stariju, mahom seosku emograciju iz ističe Srbije. I imamo modernu visokoobrazovanu emigraciju iz Beograda i većih gradova koja je otišla posle 1990. godie. Prva izumire, a njihova deca i uuci postali su Nemci, Austrijanci, Švajcarci, bez veza sa otadžbinom. Drugi nemaju i ne žele da imaju veze sa svojim korenima, pa ni želju da šalju novac u Srbiju - objašjava Zdravković.

(Telegraf.rs / Izvor: Informer)