OVAJ ČOVEK JE PRE 20 GODINA PROREKAO KRAH EVRA: Pročitajte sve o ovom ekonomskom čarobnjaku

U vreme kada je nastao rad ovog čuvenog ekonomiste, 1994. godine, EU je još uvek imala samo 12 članica, a projekat zajedničke valute bio je godinama daleko od ostvarenja

Odluka Švajcarske centralne banke i Tomasa Žordana da odustane od politike ograničavanja rasta franka u odnosu na evro podstakla je brojna previranja na tržištima. Donja granica kursa od 1.20 franaka za jedan evro uspostavljena je zbog krize u evrozoni, ukinuta je i kurs je naglo skočio. 

Preporučujemo

Ugledni nemački poslovni dnevnik "Handelsblat" otkrio je niz zanimljivosti u vezi sa ovim švajcarskim ekonomistom. Za Žordanov doktorski rad "Emisijska dobit, deficiti, zaduživanje i Evropska monetarna unija", koji je napisao kao 30-godišnjak, navode da je zapanjujuće aktuelan.

Za primerak koji se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Bernu kažu da ne bi bilo na odmet da su neki političari zavirili u tu Žordanovu doktorsku disertaciju od 300 stranica. Tema rada koji je nastao još 1994. godine su problemi evrozone, različiti nivo zaduženosti članica i pitanje da li novčana i fiskalna politika zaista mogu da se razdvoje. U vreme kada je rad nastao EU je još uvek imala samo 12 članica, a projekat zajedničke valute bio je godinama daleko od ostvarenja.

Žordan je tada naveo da "za evropsku monetarnu uniju trenutno dolaze u obzir samo Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Luksemburg". Kao problematične države jasno je izdvojio Belgiju, Irsku, Italiju, Grčku, Španiju i Portugal.

- Italija i Grčka moraju da ulože veliki napor da bi uopšte stabilizovale zaduženost - napisao je on pre više od dve decenije.

I u Španiji i Portugalu prognozirao je značajno "povećanje zaduženosti" ukoliko uđu u monetarnu uniju. Razlog je emisijska dobit koju ostvaruje država, prilikom svake emisije novca, posebno preko kredita. U monetarnoj uniji te dobiti, koju država inače dobija, nema, što naročito pogađa zemlje koj su je ranije ostvarivale.

- Grčka, Španija i Portugal još uvek imaju značajne prihode od emisijske dobiti. Gubitak tih prihoda će, bez odgovarajuće nadoknade dovesti do zaduženosti - pisao je on.

Žordana je zaokupljalo i pitanje ko će na kraju nadoknaditi dugove.

- Postoji opasnost da će zajednica na kraju morati da finansira mere spasavanja - proročki je pisao Žordan o merama koje su nakon 2008. godine spasavale južne članice evrozone i Irsku.

Žordan je bio za to da se spoje "prirodni kandidati za stvaranje monetarne unije" odnosno slične države, umesto da se po svaku cenu sve zemlje uguraju u kriterijume potrebne z aulazak u monteranu uniju.

(Telegraf.rs / Reuters, Business Insider)