KOJI VI NADIMAK IMATE? Zašto je svaki Nikola - Džoni, a Aleksandar - Saša?

Misteriju nekih nadimaka za Telegraf razrešava akademik i lingvista Ivan Klajn

Retki su oni poput Ljubiše Samardžića Smokija, Zorana Slavnića Moke ili Dragomira Bojanića Gidre koji su imali tu sreću da dobiju nadimak koji ih ne utapa u masu. Hteli to da priznamo ili ne, realnost izgleda tako da je skoro svaki Aleksandar kojeg znamo - Aca ili Saša, Tatjana - Tanja, Nikola - Džoni ili Nidža, Katarina - Kaća, Dušan - Dule...

Preporučujemo

Toliko je bilo majki koje su volele ime Đorđe, ali ga nisu nadenule sinu, jer su znale da će ga naposletku svi u školi zvati - Đoka.

Da ne pominjemo "skrnavljenje" predivnih carskih srpskih imena Dušan i Lazar s Dule i Laza.

- Možda će vam zvučati prozaično, tek, istina je da sinu nisam dala ime Đorđe samo zato da ga ne bi zvali Đoka... Nije mi, verujte mi, ništa bolje ni Đole - priča za Telegraf mlada majka Zorica V. dodajući da se naposletku odlučila sinu da nadene ime - Stefan!

S njime ga, kaže, niko neće zezati.

Svakako da ima i obrnutih primera. Složićete se da uopšte nije loše kad Milosava recimo zovu Miša, ali tim se stvarima ovog puta nećemo baviti.

Tema interesovanja bilo nam je zašto se za ista imena redovno koriste isti nadimci, te hteo ne hteo, svaki Aleksandar naposletku "završi" kao Saša, a Nikola kao Džoni.

Prema rečima akademika i lingviste Ivana Klajna, nadevanje nadimaka (prim. aut. - poznatog ili duhovitog naziva za osobe ili stvari koji se koristi umesto ili zajedno s pravim imenom), opšta je jezička pojava u svim nacijama.

- Nadimci nastaju kao proizvod izražavanja emocionalne naklonosti prema nekome koga volimo ili nam je drag ili iz težnje ka kratkoći i jezgrovitosti izražavanja - počinje priču za Telegraf Klajn dodajući da je više nego jasno zašto je svaki Aleksandar - Saša, ali i da poreklo svakog od nadimaka može ponaosob da se objasni.

- U srpskom najviše nadimaka vuče poreklo iz ruskog jezika. Otud ne čudi što svakog Aleksandra zovu Saša ili Tatjanu - Tanja, a Katarinu - Kaća... Inače, ruski jezik je pun hipokoristika (prim. aut. - ime od milja koje nastaje skraćivanjem vlastitih imena), te ne čudi što smo s punim imenom preuzeli i njihove oblike za nadimke - objašnjava Klajn navodeći i primere iz drugih jezika:

- Nikola je ime grčkog porekla, svetačko ime. Osobe koje ga nose obično imaju nadimak - Nidža, kojim se na svojstven način ublažava zvaničnost koju ovo ime sa sobom nosi. Slično je i s imenom Jelena, koje dolazi od grčkog - Helena. Osobe s ovim imenom najčešće zovemo Jela ili Jelica, a objašnjenje je identično kao kod imena Nikola - kaže Klajn posebno izdvajajući zanimljivu priču o imenu Boško.

- Interesantan primer kad govorimo o ovoj temi svakako je ime Boško. Naime, ono je zapravo hipokoristik od Bogovod ili Božimir, međutim, vremenom se ustalilo kao zvanično ime, te je uzgred nastao i nadimak za Boška - Bole. E, sad zapravo dolazimo do ključnog pitanja: "Kako su svi ovi nadimci nastali bez obzira na poreklo"? Odgovor je jednostavan - obično se se na početak imena (najčešće prva dva slova)  dodaju nastavci -la, -le, -dža, -ća... Tako recimo od Jelena dobijemo Jela, Katarine - Kaća, Nikole - Nidža. Izuzetak su, kao što sam već napomenuo, nadimci poput Saša, koji su usvojeni iz jezika odakle "stižu" imena od kojih su izvedeni. U ovom slučaju, iz ruskog - završava priču za Telegraf Klajn.

(Katarina Vuković)