ON JE OTKRIO UŽASE AUŠVICA: Ono što znamo je ulepšana verzija!

Prema proračunima Rudolfa Vrbe, u Aušvicu je stradalo 1.760.000 ljudi, mada taj broj savremeni istoričari smatraju previsokim

Rudolf Vrba jedan je od retkih koji je uspeo da 1944. godine pobegne iz ozloglašenog Aušvica i među prvima pruži informacije iz prve ruke o gasnim komorama, masovnim ubistvima i planu istrebljenja miliona Jevreja. Danas, skoro 70 godina od oslobađanja koncentracionog logora, njegova priča zvuči još neverovatnije.

Vrba i Alfred Vecel, koji je zajedno s njim pobegao 1944. godine nacrtali su detaljan plan Aušvica i njegovih gasnih komora pružajući jasne dokaze za ono što se ranije smatralo uplepšanom verzijom. Poslednjih nekoliko godina, navedeno je da su izveštaji iz Aušvica, koje su sastavile Poljska i njena vlada u egzilu, dospeli nekako do zapadnih saveznika pre 1944. godine ali da nikakve akcije povodom toga nisu preduzete.

Preporučujemo

Vrba i Vecel su detaljno opisali kako su nacisti sistematski ubijali Jevreje u svom izveštaju Vrba-Vecel koji je počeo da kruži svetom, dok ga se nisu dočepali internacionalni mediji. Prošlo je ipak nekoliko nedelja dok izveštaj nije prihvaćen i priznat nakon što je napisan - nešto što je rekao Vrba, doprinelo je smrti oko 50.000 mađarskih Jevreja.

Rudolf Vrba, koji je umro u 81. godini preživeo je dve godine u koncentracionom logoru Aušvic u Poljskoj pre nego što je uspeo da pobegne i upozori svet na nacističke planove da istrebe milion mađarskih Jevreja. Međutim, kada su on i njegov prijatelj u begu Alfred Vecel kontaktirali sa Jevrejskim savetom u Slovačkoj, nudeći jednu od prvih izjava svedoka za nešto o čemu se do tada samo šuškalo, tretirani su sa velikim oprezom.

Kao rezultat toga nastao je izveštaj na 32 strane poznat kao “Protokoli Aušvica”. Iako je Vinston Čerčil bio za to da se Aušvic proglasi “verovatno najvećim i najmonstruoznijim zločinom u istoriji čovečanstva”, njihove izjave naišle su na traljav odgovor. Oštre kritike stigle su i na račun pojedinih lidera jevrejske zajednice u Mađarskoj jer su propustili da upozore svoje ljude šta bi značilo “preseljenje” u Poljsku.

Vrba je bio zgrožen izgovorima ovih lidera koji su pregovarali sa Adolfom Ajhmanom da se milion mađarskih Jevreja poštedi u zamenu ta gotovinu i kamione koje bi Nemci mogli da koriste na istočnom frontu. On je rekao da nije postojala šansa da ovi pregovori uspeju što je rezultiralo smrću 50.000 Mađara.

Vrba je sa 17 godina je otišao od kuće kako bi se pridružio čehoslovačkoj vojsci, kada je skinuo Davidovu zvezdu sa ruke i ušao u Mađarsku. Ubrzo je uhapšen i ponovo priveden nakon jednog pokušaja bekstva. Nakon što je stigao u koncentracioni logor Majdanek, Vrba se prijavio za rad na njivi. U zloglasni Aušvic je stigao 1942. godine i tamo je prisustvovao stalnim dovođenjima novih logoraša. Neki od novih logoraša su bili dovođeni kako bi bili eksploatisani i bavili se teškim fizičkim radom, dok bi drugi bili direktno slati u gasne komore.

Ono što se podrazumevalo obrađivanjem zemljišta u Aušvicu, zapravo je bio rad na iskopavanju posmrtnih ostataka 107.000 ljudi koji su do tada bili ubijeni. Kada je jedan zatvorenik - doušnik SS poreklom iz Beča otkrio da Rudolf zna nemački, došlo je do preokreta. Vrba je premešten da radi u skladištu, gde je ostavljana odeća i druge stvari koje su zatvorenici imali u ličnom vlasništvu. Osim hrane, Rudolf Vrba je u skladištu imao pristup i sapunu i vodi, pa tako nije oboleo od neke bolesti. Nakon što je stekao poverenje stražara, Vrba je počeo da vodi logorski zapisnik.

Prema njegovim proračunima, u Aušvicu je stradalo 1.760.000 ljudi, mada taj broj savremeni istoričari smatraju previsokim.

Vrba i Vecel su uspeli da pobegnu iz zloglasnog logora krijući se među trupcima. Tri dana su ova dva čoveka provela na tom mestu i preko noći pobegli iz logora i zaputili se za Slovačku, usput nalazivši utočište u kućama poljskih seljaka. Nakon rata, Rudolf Vrba je pohađao studije hemije i biologije na Karlovom univerzitetu u Pragu i odbranio doktorsku tezu o metabolizmu buterne kiseline.

Rudolf Vrba je umro 27. marta 2006. godine u svojoj 82. godini života.

(Telegraf.rs / Izvor: Blic)